Пророк Јово и тумач му Саво

Није успео лидер покрета Крени-промени Саво Манојловић да искористи протесте дела студената како би дао замах својој политичкој организацији, упркос упорном преношењу свих дешавања са протеста на друштвеним мрежама, од којих се нарочито издвајају позиви на журке у касним сатима након што се претходно ћути за жртве пада надстрешнице.

Увукла се нервоза у редове покрета чије финансирање је несебично помогла Рокфелерова фондација, па је Саво Манојловић прибегао претњама насиљем и преким судовима.

Позвао се Манојловић на речи професора Јова Бакића, назвавши их пророчким, у нади да ће острашћене и најекстремније присталице опозиције привући популизам који подилази најнижим страстима - убилачким.

„Власт има два избора: Независно правосуђе које ће им судити или пророчанство Јове Бакића“, написао је Манојловић на друштвеној мрежи Икс.

Недовољан број лајкова навео је Манојловића да даље објасни своје ставове који су сами по себи у колизији.

„За власт је најбоља опција да испуни студентске захтеве и дозволи успостављање независних институција како би им те институције судиле. У супротном судиће им улица. Ово није претња, ово је друштвена закономерност“, поручио је Манојловић.

Случај постаје још интересантији ако се има у виду да је Саво Манојловић од 2015. године запослен у Институту за упоредно право. Претходно је био стипендиста Клуба привредника, Ротари клуба Београд, Ротари клуба Чукарица, Фондације Конрад Аденауер и Владе Србије. Исте оне владе којој, према Манојловићевом позиву, треба да суде институције којих сада нема, а које ће по формирању бити таман толико независне да им је неопходно напоменути шта ће да раде. Први на удару биће спонзори бивших стипендиста.

Професор и пророк

Тринаест година требало је да студент Јово Бакић заврши факултет чије редовно трајање износи шест. Ове податке изнео је Александар Јакшић који их је на основу Закона о информацијама од јавног значаја затражио од Филозофског факултета. Јакшић је пре неколико година изашао у јавност као студент и указао на низ незаконитих радњи у оквиру академске заједнице, разоткривши само врх леденог брега корупције на факулетима у Србији. Није Јакшић добио подршку колега, нити је било блокада, а ни захтева за правдом какве имамо прилике да видимо данас када су студенти неприродно удружени са професорима. 

Седам година било је потребно Јову Бакићу да заврши студије које трају четири и још шест да заврши магистарске које трају две. Како је Јакшић навео, Јово Бакић, према доступним подацима о приложеним научним радовима, није испунио услове за ванредног професора, али му то звање и поред недостатка услова није измакло.

Изгледа да су путеви чланова академске заједнице једнако волшебни као и пророчки. Поред интересантне академске каријере Јово Бакић је у више наврата позвао на политичко насиље, прогон неистомишњеника као и на рушење уставног поретка. Међутим, никада за ово није одговарао нити је позван на било какав информативни разговор. Професор је, поред уобичајених начина напредовања на факултету, успешно заобишао и закон на који сви упорно позивају.

Закон за једнократну употребу

Законитост према којој би институције требало да раде свој посао, деценијама уназад, није нашла своје место управо на факултетима по Србији, али је то изгледа сувише мала тема за студенте који су нам „очитали“ лекцију и желе прво да мењају Србију, регион, свет или је само небо граница, пре него што се поново ушушкају у легла корупције коју деценијама уназад, сви толеришу. Или наша паметна деца ово нису приметила занесена великим идејама о „спонтаним“ револуцијама којима мењају свет. Или ће ипак бити да су сви прећутно одобрили корупцију као нашу законитост.