Уредник коме прете смрћу

Врање – Зато што су се током четрнаест година свог успешног битисања, као прави професионалци, борили за истину и достојанство новинарске професије, чланови редакције, а пре свих Вукашин Обрадовић, власник и директор новина „Врањских” из Врања, били су изложени претњама и разним врстама притисака. Пре десетак дана Обрадовићу је стигла порука у којој му се прети смрћу. Уследила је реакција надлежних државних органа и институција, али и енергична осуда и заштита од стране еснафских удружења. На питање да ли је на почетку било лако бити уредник, па још власник, прве приватне и независне новине на југу Србије, Обрадовић за „Политику” каже:

– Какав је то био изазов, чини се, довољно говори чињеница да су „Врањске” од 8. децембра 1994, када се појавио први број, па све до 2000. године, биле једини независни медиј јужно од Ниша. Шта је то значило у Милошевићево време и какве је проблеме са собом носио сам покушај издавања антирежимских новина и то на југу, у Врању, бастиону СПС-а, добро је познато. Ми смо тај период „крунисали” казном од 800.000 динара по ондашњем Закону о јавном информисању а било је свега и свачега, од богоугодних разговора у полицији до упада српских добровољаца наоружаних бомбама. У тим временима, међутим, било је једино важно не одустати, преживети до следећег броја, а онда све изнова.  

Да ли је било притисака за промену уређивачког курса (политике)?  

– Сваки притисак на редакцију, по дефиницији, има за циљ уређивачке политике из овог или оног разлога. У Милошевићевом периоду није било никаквих дилема, тако да смо као новина најозбиљнији изазов имали после 5. октобра и доласка „наших” на власт. Била су обострано велика очекивања. Они су сматрали да ћемо их тапшати по раменима, а ми смо мислили да је њима, као заклетим демократама, идеал слободна и независна штампа. Време је показало да смо се преварили и ми, али и они. Апсурдно звучи али ми смо после 2.000 имали више тужби и то од „наших” него пре тога.  

Одакле и због чега долазе претње и напади на Вас и редакцију?    

– Морам да поновим: иза сваког напада на редакцију стоји жеља за променом уређивачке политике и дискредитацијом „Врањских”. Ниским ударцима они заправо желе да обезвреде моћ аргумената којима ми увек располажемо када пишемо о друштвеним деформацијама. Ти напади су најчешће израз немоћи политичког естаблишмента који се једино плаши јавности. А демократска јавност је, са друге стране, нешто за шта се ми боримо и залажемо свих ових година. Та јавност је непогрешиви судија и то они знају и због тога и нападају и „Врањске” и мене лично.  

Из чијег су лонца најновије претње које су усталасале јавност?  

– Ми смо се у последње време озбиљно замерили једном мафијашко-политичком комплоту серијом текстова о збивањима у врањском подземљу. При томе јасно смо назначили мафијашке пипке у локалном политичком миљеу. Морам да признам да сам у једном тренутку био суочен са озбиљним претњама које су ме мало забринуле, нарочито када су у целу причу били увучени и чланови моје породице. Због тога сам затражио помоћ полиције. Они су предузели мере које су сматрали довољним и потребним.  

„Врањске” јуче, данас и сутра?     .

– Најгоре је иза нас, најтеже пред нама.