Прво „не” скупој држави

Неколико стотина хиљада, а сасвим сигурно више од пола милиона, запослених у државној и општинским администрацијама, јавним службама, попут просвете и здравства, и јавним предузећима – републичким и локалним, могу да рачунају да ће им се следеће године фондови за плате увећати највише до нивоа пројектоване инфлације – осам одсто. Пензионери који су, пак, успели да сачувају 10-процентну повишицу с јесени, по свему судећи, сем ако се криза раније не савлада, све до краја 2009. месечно ће добијати онолико колико у децембру ове године. Најсиромашнији које држава дотира из буџета заједно ће добити коју милијарду динара више, али није сигурно да ће тиме покрити баш све што поједе инфлација. Иако ни једни, ни други, ни трећи неће бити задовољни, држава ће на њих потрошити чак око 70 одсто буџетског новца.

Мада, док планетарна криза све више притиска, нико више не помиње могућност смањења државних намета на плате, што је најчешће помињани захтев привредника, привреда би, према обећањима министра финансија Диане Драгутиновић, требало да осети знатно растерећење. Јер, укупна јавна потрошња ће следеће године појести за око два одсто мање друштвеног колача него ове. Али цех утањених државних прихода због укидања пореза којима се подстичу штедња и инвестиције (на камате, капиталну добит и трговину акцијама), губитка на царинама и ПДВ-у услед примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ и већ извесног смањења привредне активности, платићемо сви заједно, а највише они најпорочнији: кроз скупљу кафу, пиво, цигарете и гориво.

То би, кад се све сабере, биле прве видљиве последице или резултати, како их ко доживљава, државних мера против кризе прекјуче уграђених у предлоге буџета Србије и пратећих закона, које је влада усвојила и проследила Скупштини.

– Ово је прво „не” које је влада после петог октобра (а можда и прво од 1945. године) рекла народном џепу, био је први коментар проф. др Данице Поповић, једног од најжешћој критичара популистичких мера, државног интервенционизма у привреди и нерационалног трошења буџетског новца.

Јер, овога пута, каже, иако се чини да су смањења можда мала или незнатна, сигнал који је послат свакако није за занемаривање. И не треба га приписивати само економској кризи. Било је и раније кризних периода, па се овакве, дугорочно веома корисне мере, никада нису доносиле.

(/slika2)– Смањење јавне потрошње за два одсто представља сигнал да држава престаје са неодговорним генерисањем инфлаторних притисака (што се до сада редовно радило) а да уместо тога ствара простор за привреднике, дакле за оне који стварају и чувају продуктивна радна места, објашњава Даница Поповић у изјави за „Политику”.

Није ли држава промовишући штедњу опет ударила по најслабијима? Да ли су смањења праведна?

– Сигурно да нису, али такво нешто и не постоји. Ни када је реч о повећањима, нећемо се никада сложити да су била праведна, а камоли ако је реч о смањењима. Ипак, дати више за пензије и социјалу, а повећати трошкове онима који пуше, пију пиво, коцкају се (макар то били и они нешто богатији пензионери) чини ми се да је једина логична солуција.

Ипак пословично опрезна Даница Поповић не пропушта да упозори да је ово за сада само намера владе:

– Остаје да се види хоће ли ова намера бити стварно и реализована. А то ћемо видети тек идуће године у ово доба.

Док се професори, економски аналитичари, сви до једног, у првим реаговањима у изјавама агенцијама, слажу да је добро што је предлог буџета коначно усаглашен, сматрајући као Дејан Ерић, да би привремено финансирање било „лош знак за стране инвеститоре и међународну заједницу”, у оценама реалности и рестриктивности предложеног државног трошковника размимоилажења су велика.

За разлику од Миладина Ковачевића, који каже да је предложени буџет реалан – „није превише, већ умерено рестриктиван и Данијела Цвијетићанина, који оцењује да „није ни могао да буде претерано рестриктиван” кад је државни апарат толики колики је, Миодраг Зец је израчунао да је усвојени буџет „највећи од 2000. године” и оценио да се „гангрена јавне потрошње и трошкова који се не могу платити шири”.

Насупрот професору Зецу, сарадник Центра за слободно тржиште Александар Стевановић сматра да је овај буџет добар корак, али да је још далеко од онога што је неопходно. Рестриктивнији је, каже, него што би био да није било економске кризе, али држава и мимо економске кризе мора да смањи удео јавне потрошње, јер имамо скупу државу која нам даје мало. „Буџет који подстиче предузетништво, награђује рад, а са друге стране дестимулише запошљавање у јавном сектору и тражење дохотка мимо тржишта – у влади кроз разне погодности, требало би да постане добра пракса и у наредним годинама”, мишљење је Стевановића.

Међутим, саветника за страна улагања Милана Ковачевића брине шта ће се догађати у пракси: процењује да ће планирани буџет за 2009. годину бити тешко остварив и да је његов ребаланс известан, јер постоје ризици за остварење предвиђених буџетских прихода, али и расхода. По Ковачевићу је претпостављени раст бруто друштвеног производа оптимистички и евентуално веће успоравање привредног раста изазваће тешкоће у остварењу прихода и већи дефицит. Такође, плаши се да ће предвиђени расходи доста утицати на инфлацију, ионако већу него у окружењу.

Ипак за разлику од оних који брину да би примена Прелазног трговинског споразума Србију могла да кошта много више од процењене 23 милијарде динара буџетских прихода, Ковачевић сматра да смањење царина неће имати значајан ефекат на буџет за 2009. годину.

Примена прелазног трговинског споразума са ЕУ већ од 1. јануара, и по Стевановићу је добар потез:

„Ниједну нацију никада у историји није уништила слободна трговина. То је одлична вест за потрошаче у Србији (под условом да се не повећају баријере у слободној трговини), а лоша вест за неефикасне фирме, јер ће оне морати да се прилагоде и постану ефикасне или да нестану са тржишта, што је такође у најбољем интересу потрошача у Србији”.

Док су синдикати владу, као социјалног партнера, на вест да се одлаже примена проширеног дејства Општег колективног уговора, већ упозорили да ће, ако не буде договора, фебруар донети генерални штрајк, потврда министарке финансија да у буџет нису укалкулисани повећање регреса и топлог оброка, охрабрила је послодавце.

Не улазећи у коментаре до сада познатих буџетских бројки чекајући да његово удружење званично добије предлог буџета, председник Уније послодаваца Србије Стеван Аврамовић, за сада је задовољан гаранцијама премијера Мирка Цветковића да ће буџет, чији је предлог влада утврдила, бити подстицајан за привреду, а рестриктиван за државу и да инфлација следеће године неће прећи девет одсто.

Док тврдокорни ММФ чека да у Вашингтон стигне буџет у који су спаковани договори постигнути у Београду пре месеца дана, како би 19. децембра Борд извршних директора могао да одобри договорени аранжман, на прву вест да је буџет усвојен шеф канцеларије Светске банке у Београду Сајмон Греј изјавио је националној новинској агенцији, да је веома важно што је Влада Србије утврдила предлог буџета чији дефицит не премашује један и по одсто бруто домаћег производа и указао на важност одржања буџетске потрошње у пропорцијама договореним са ММФ-ом.

Ипак Греј, свестан и сурове реалности, указао је протеклих дана и на неопходност да се у буџету Србије за наредну годину нађу средства којима би се пружила помоћ сиромашним грађанима Србије који су највише погођени текућом привредном кризом. „Људима који воде економску политику (Србије) потребна је политичка подршка и подршка грађана”, подсетио је Греј.

Борба за политичку подршку – у парламенту, почиње, према најавама председнице Скупштине Славице Ђукић-Дејановић, до краја ове недеље.

Весна Јеличић