Prvo „ne” skupoj državi

Nekoliko stotina hiljada, a sasvim sigurno više od pola miliona, zaposlenih u državnoj i opštinskim administracijama, javnim službama, poput prosvete i zdravstva, i javnim preduzećima – republičkim i lokalnim, mogu da računaju da će im se sledeće godine fondovi za plate uvećati najviše do nivoa projektovane inflacije – osam odsto. Penzioneri koji su, pak, uspeli da sačuvaju 10-procentnu povišicu s jeseni, po svemu sudeći, sem ako se kriza ranije ne savlada, sve do kraja 2009. mesečno će dobijati onoliko koliko u decembru ove godine. Najsiromašniji koje država dotira iz budžeta zajedno će dobiti koju milijardu dinara više, ali nije sigurno da će time pokriti baš sve što pojede inflacija. Iako ni jedni, ni drugi, ni treći neće biti zadovoljni, država će na njih potrošiti čak oko 70 odsto budžetskog novca.

Mada, dok planetarna kriza sve više pritiska, niko više ne pominje mogućnost smanjenja državnih nameta na plate, što je najčešće pominjani zahtev privrednika, privreda bi, prema obećanjima ministra finansija Diane Dragutinović, trebalo da oseti znatno rasterećenje. Jer, ukupna javna potrošnja će sledeće godine pojesti za oko dva odsto manje društvenog kolača nego ove. Ali ceh utanjenih državnih prihoda zbog ukidanja poreza kojima se podstiču štednja i investicije (na kamate, kapitalnu dobit i trgovinu akcijama), gubitka na carinama i PDV-u usled primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i već izvesnog smanjenja privredne aktivnosti, platićemo svi zajedno, a najviše oni najporočniji: kroz skuplju kafu, pivo, cigarete i gorivo.

To bi, kad se sve sabere, bile prve vidljive posledice ili rezultati, kako ih ko doživljava, državnih mera protiv krize prekjuče ugrađenih u predloge budžeta Srbije i pratećih zakona, koje je vlada usvojila i prosledila Skupštini.

– Ovo je prvo „ne” koje je vlada posle petog oktobra (a možda i prvo od 1945. godine) rekla narodnom džepu, bio je prvi komentar prof. dr Danice Popović, jednog od najžešćoj kritičara populističkih mera, državnog intervencionizma u privredi i neracionalnog trošenja budžetskog novca.

Jer, ovoga puta, kaže, iako se čini da su smanjenja možda mala ili neznatna, signal koji je poslat svakako nije za zanemarivanje. I ne treba ga pripisivati samo ekonomskoj krizi. Bilo je i ranije kriznih perioda, pa se ovakve, dugoročno veoma korisne mere, nikada nisu donosile.

(/slika2)– Smanjenje javne potrošnje za dva odsto predstavlja signal da država prestaje sa neodgovornim generisanjem inflatornih pritisaka (što se do sada redovno radilo) a da umesto toga stvara prostor za privrednike, dakle za one koji stvaraju i čuvaju produktivna radna mesta, objašnjava Danica Popović u izjavi za „Politiku”.

Nije li država promovišući štednju opet udarila po najslabijima? Da li su smanjenja pravedna?

– Sigurno da nisu, ali takvo nešto i ne postoji. Ni kada je reč o povećanjima, nećemo se nikada složiti da su bila pravedna, a kamoli ako je reč o smanjenjima. Ipak, dati više za penzije i socijalu, a povećati troškove onima koji puše, piju pivo, kockaju se (makar to bili i oni nešto bogatiji penzioneri) čini mi se da je jedina logična solucija.

Ipak poslovično oprezna Danica Popović ne propušta da upozori da je ovo za sada samo namera vlade:

– Ostaje da se vidi hoće li ova namera biti stvarno i realizovana. A to ćemo videti tek iduće godine u ovo doba.

Dok se profesori, ekonomski analitičari, svi do jednog, u prvim reagovanjima u izjavama agencijama, slažu da je dobro što je predlog budžeta konačno usaglašen, smatrajući kao Dejan Erić, da bi privremeno finansiranje bilo „loš znak za strane investitore i međunarodnu zajednicu”, u ocenama realnosti i restriktivnosti predloženog državnog troškovnika razmimoilaženja su velika.

Za razliku od Miladina Kovačevića, koji kaže da je predloženi budžet realan – „nije previše, već umereno restriktivan i Danijela Cvijetićanina, koji ocenjuje da „nije ni mogao da bude preterano restriktivan” kad je državni aparat toliki koliki je, Miodrag Zec je izračunao da je usvojeni budžet „najveći od 2000. godine” i ocenio da se „gangrena javne potrošnje i troškova koji se ne mogu platiti širi”.

Nasuprot profesoru Zecu, saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović smatra da je ovaj budžet dobar korak, ali da je još daleko od onoga što je neophodno. Restriktivniji je, kaže, nego što bi bio da nije bilo ekonomske krize, ali država i mimo ekonomske krize mora da smanji udeo javne potrošnje, jer imamo skupu državu koja nam daje malo. „Budžet koji podstiče preduzetništvo, nagrađuje rad, a sa druge strane destimuliše zapošljavanje u javnom sektoru i traženje dohotka mimo tržišta – u vladi kroz razne pogodnosti, trebalo bi da postane dobra praksa i u narednim godinama”, mišljenje je Stevanovića.

Međutim, savetnika za strana ulaganja Milana Kovačevića brine šta će se događati u praksi: procenjuje da će planirani budžet za 2009. godinu biti teško ostvariv i da je njegov rebalans izvestan, jer postoje rizici za ostvarenje predviđenih budžetskih prihoda, ali i rashoda. Po Kovačeviću je pretpostavljeni rast bruto društvenog proizvoda optimistički i eventualno veće usporavanje privrednog rasta izazvaće teškoće u ostvarenju prihoda i veći deficit. Takođe, plaši se da će predviđeni rashodi dosta uticati na inflaciju, ionako veću nego u okruženju.

Ipak za razliku od onih koji brinu da bi primena Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbiju mogla da košta mnogo više od procenjene 23 milijarde dinara budžetskih prihoda, Kovačević smatra da smanjenje carina neće imati značajan efekat na budžet za 2009. godinu.

Primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU već od 1. januara, i po Stevanoviću je dobar potez:

„Nijednu naciju nikada u istoriji nije uništila slobodna trgovina. To je odlična vest za potrošače u Srbiji (pod uslovom da se ne povećaju barijere u slobodnoj trgovini), a loša vest za neefikasne firme, jer će one morati da se prilagode i postanu efikasne ili da nestanu sa tržišta, što je takođe u najboljem interesu potrošača u Srbiji”.

Dok su sindikati vladu, kao socijalnog partnera, na vest da se odlaže primena proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, već upozorili da će, ako ne bude dogovora, februar doneti generalni štrajk, potvrda ministarke finansija da u budžet nisu ukalkulisani povećanje regresa i toplog obroka, ohrabrila je poslodavce.

Ne ulazeći u komentare do sada poznatih budžetskih brojki čekajući da njegovo udruženje zvanično dobije predlog budžeta, predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović, za sada je zadovoljan garancijama premijera Mirka Cvetkovića da će budžet, čiji je predlog vlada utvrdila, biti podsticajan za privredu, a restriktivan za državu i da inflacija sledeće godine neće preći devet odsto.

Dok tvrdokorni MMF čeka da u Vašington stigne budžet u koji su spakovani dogovori postignuti u Beogradu pre meseca dana, kako bi 19. decembra Bord izvršnih direktora mogao da odobri dogovoreni aranžman, na prvu vest da je budžet usvojen šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej izjavio je nacionalnoj novinskoj agenciji, da je veoma važno što je Vlada Srbije utvrdila predlog budžeta čiji deficit ne premašuje jedan i po odsto bruto domaćeg proizvoda i ukazao na važnost održanja budžetske potrošnje u proporcijama dogovorenim sa MMF-om.

Ipak Grej, svestan i surove realnosti, ukazao je proteklih dana i na neophodnost da se u budžetu Srbije za narednu godinu nađu sredstva kojima bi se pružila pomoć siromašnim građanima Srbije koji su najviše pogođeni tekućom privrednom krizom. „Ljudima koji vode ekonomsku politiku (Srbije) potrebna je politička podrška i podrška građana”, podsetio je Grej.

Borba za političku podršku – u parlamentu, počinje, prema najavama predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović, do kraja ove nedelje.

Vesna Jeličić