Привреда ЕУ на коленима

У врху политичко-привредне пирамиде Европе, неизвесно је шта о пословној стратегији оне друге данас мисле двe Немице: Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије (ЕК), и Гита Конеман, председница Комитета за мала и средња предузећа Хришћанско-демократске уније (CDU), фаворита на данашњим изборима у најјачој економији ЕУ.

Одлучна да подржи Украјину „докле и колико год треба”, Фон дер Лајенова је ове среде повела ЕУ у 16. рунду санкција против Русије, чији је кључни енергонишан усмерен против даљег извоза сибирског течног гаса (ЛНГ).

„Руска енергија деценијама је деловала јефтино, али нас је изложила уцењивању”, поручила је Фон дер Лајенова прошлог месеца током Светског економског форума у Давосу. Ових дана Бриселом колају планови да балтичке чланице ЕУ уз помоћ са стране крену са пленидбом „танкера-крнтија” којима Русија наставља да извози ЛНГ. И то упркос чињеници да је појединим енергетски сиромашним Европљанима, Русија и данас, други највећи снабдевач ЛНГ-а после САД.

Конеманова ових дана у предизборној кампањи упозорава да је мала привреда у Немачкој, својевремено у траци за претицање, данас скрајнута у ону зауставну. Први фактор претеће деиндустријализације Немачке, према Конемановој, јесу „огромне цене енергије”.

Од када датира убрзани крах немачке привреде због раста цена енергената? „Вртоглави узлет вредности акција ’Рејнменталa’, призвођача борбених ’леопард’ тенкова, не може да надокнади штетни ефекат санкција против Русије које су довеле до колапса средњих предузећа, поготово у источној Немачкој”, оцењује Леандрос Фишер, доцент на Катедри међународних односа Аборг универзитета у Данској.

Иначе, цене струје у Немачкој данас више су него било где другде у Европи (416 евра по мегават-сату), док су у Мађарској (и даље ослоњеној на руски гас) најниже (110.90 евра за мегават-сат), наводи јануарског истраживања „Финансвалпа”, шведске компаније за упоређивање цена. Из тог угла можда не треба да чуди оцена Кристијана Кезера, шефа пореске службе „Сименса”, да данас „нема ничег што говори у прилог инвестирању у Немачкој”.

Ако је тако, шта може бити позадина најаве Аналене Бербок, одлазеће шефице немачке дипломатије, да ЕУ зарад своје безбедности спрема нови акциони план тежак око 700 милијарди евра, подупрет новим задуживањем „двадесетседморице”?

Питање није реторичко, зато што мноштво бројки указује да је у 36 месеци од избијања руско-украјинског сукоба мозаик политичких, економских и финансијских фактора спустио европску привреду на колена.

Тако је ЕК крајем 2021. прогнозирала да би ЕУ следеће године могла достићи привредни раст од четири одсто. Колико данас, превасходно због „лишавања јефтиних енергената из Русије”, како је то прошлог септембра описао Марио Драги, некадашњи председник Европске централне банке (ЕЦБ) и премијер Италије, економија еврозоне упорно стагнира, привреда две најјаче земље, Немачке и Француске, налазе се у минус територији, док Италија стагнира, а Шпанија бележи раст од 0,8 одсто. У међувремену, јавни дуг Француске достигао је лане 112 одсто БДП-а, чинећи једну четвртину укупног јавног дуга ЕУ. Прошле јесени Брисел је израчунао да би општи јавни дуг ЕУ могао да порасте са 112,7 одсто БДП-а крајем 2024. на 121,6 одсто крајем 2029.

У међувремену, одлучна подршка Зеленском „до краја” доводи у питање спремност Брисела да се суочи са животном безнадицом десетина милиона Европљана, насталом током ЕУ ангажмана у случају руско-украјинског сукоба.

Колико 2021. мање од седам одсто житеља ЕУ, према званичној статистици, није могло зими да адекватно угреје своје станове, угрожавајући при том и своје здравље. Тај проценат „промрзлих” Европљана нарастао је 2023. на 10,6 одсто, док се ове године очекује да ће се попети на око 16 одсто становништва ЕУ. Истовремено, све је више сиротиње у ЕУ у задње три године, док и број незапослених однедавно поново расте (6,3 одсто). Колико 2022. готово 100 милиона Европљана (прецизније 95,3 милиона, односно 22 одсто популације) било је на ивици сиромаштва, пратеће социјалне искључености и акутног, дуготрајног немања запослења.

Европа је иначе ове зиме, из палете разлога, енергетски све испошћенија. Један је и чињеница да је ЕУ сада у отвореној трци за ЛНГ-ом са имућним азијским муштеријама. Тако се сада догађа да су гасне резерве ЕУ пале на 48,48 одсто капацитета (у Француској износе 29,85 одсто). Истовремено, гасне резерве Украјине износе ових дана 9,33 одсто. У преводу, Европи, као и Украјини, тек предстоји битка да се енергетски премости ова зима, а затим хитро попуне резервоари за следећу зиму. Тај пазар требало би да претходи недавно најављеном расту трошења ради јачања домаће безбедности и одбране од претпостављеног „спољног” непријатеља.

Лебдећи негде далеко изнад скоро сто милиона све сиромашнијих и незагрејаних Европљана, Брисел, одлазећа власт у Немачкој, политички крхки шеф Јелисејске палате, ратоборна балтичка секција ЕУ заричу се да ће наставити „соло продоре санкцијама против Русије” и у случају да Трампова Америка одустане од те стазе односа са Москвом. Колико би Европљане такво надгорњавање са САД поводом подршке курса режима у Кијеву, могло да кошта, неизвесно је.

Иначе, на вест да ЕУ уводи 16. пакет санкција Русији, цене нафте на светским берзама поново су скочиле, због слутњи да би могло доћи до нових проблема у глобалном снабдевању барелима. У том контексту, Европљани можда добију неочекивану улогу у Вашингтону, обећаној „каснијој фази” преговора о крају рата у Украјини. Ону улогу која зарад мира укида санкције и нормализује снабдевање светског тржишта нафтом, гасом, житарицама, ретким рудама, металима...

Да ли би то захтевало веће домаћине у Бриселу и Кијеву, остаје да се види.