Privreda EU na kolenima

U vrhu političko-privredne piramide Evrope, neizvesno je šta o poslovnoj strategiji one druge danas misle dve Nemice: Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK), i Gita Koneman, predsednica Komiteta za mala i srednja preduzeća Hrišćansko-demokratske unije (CDU), favorita na današnjim izborima u najjačoj ekonomiji EU.

Odlučna da podrži Ukrajinu „dokle i koliko god treba”, Fon der Lajenova je ove srede povela EU u 16. rundu sankcija protiv Rusije, čiji je ključni energonišan usmeren protiv daljeg izvoza sibirskog tečnog gasa (LNG).

„Ruska energija decenijama je delovala jeftino, ali nas je izložila ucenjivanju”, poručila je Fon der Lajenova prošlog meseca tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Ovih dana Briselom kolaju planovi da baltičke članice EU uz pomoć sa strane krenu sa plenidbom „tankera-krntija” kojima Rusija nastavlja da izvozi LNG. I to uprkos činjenici da je pojedinim energetski siromašnim Evropljanima, Rusija i danas, drugi najveći snabdevač LNG-a posle SAD.

Konemanova ovih dana u predizbornoj kampanji upozorava da je mala privreda u Nemačkoj, svojevremeno u traci za preticanje, danas skrajnuta u onu zaustavnu. Prvi faktor preteće deindustrijalizacije Nemačke, prema Konemanovoj, jesu „ogromne cene energije”.

Od kada datira ubrzani krah nemačke privrede zbog rasta cena energenata? „Vrtoglavi uzlet vrednosti akcija ’Rejnmentala’, prizvođača borbenih ’leopard’ tenkova, ne može da nadoknadi štetni efekat sankcija protiv Rusije koje su dovele do kolapsa srednjih preduzeća, pogotovo u istočnoj Nemačkoj”, ocenjuje Leandros Fišer, docent na Katedri međunarodnih odnosa Aborg univerziteta u Danskoj.

Inače, cene struje u Nemačkoj danas više su nego bilo gde drugde u Evropi (416 evra po megavat-satu), dok su u Mađarskoj (i dalje oslonjenoj na ruski gas) najniže (110.90 evra za megavat-sat), navodi januarskog istraživanja „Finansvalpa”, švedske kompanije za upoređivanje cena. Iz tog ugla možda ne treba da čudi ocena Kristijana Kezera, šefa poreske službe „Simensa”, da danas „nema ničeg što govori u prilog investiranju u Nemačkoj”.

Ako je tako, šta može biti pozadina najave Analene Berbok, odlazeće šefice nemačke diplomatije, da EU zarad svoje bezbednosti sprema novi akcioni plan težak oko 700 milijardi evra, podupret novim zaduživanjem „dvadesetsedmorice”?

Pitanje nije retoričko, zato što mnoštvo brojki ukazuje da je u 36 meseci od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba mozaik političkih, ekonomskih i finansijskih faktora spustio evropsku privredu na kolena.

Tako je EK krajem 2021. prognozirala da bi EU sledeće godine mogla dostići privredni rast od četiri odsto. Koliko danas, prevashodno zbog „lišavanja jeftinih energenata iz Rusije”, kako je to prošlog septembra opisao Mario Dragi, nekadašnji predsednik Evropske centralne banke (ECB) i premijer Italije, ekonomija evrozone uporno stagnira, privreda dve najjače zemlje, Nemačke i Francuske, nalaze se u minus teritoriji, dok Italija stagnira, a Španija beleži rast od 0,8 odsto. U međuvremenu, javni dug Francuske dostigao je lane 112 odsto BDP-a, čineći jednu četvrtinu ukupnog javnog duga EU. Prošle jeseni Brisel je izračunao da bi opšti javni dug EU mogao da poraste sa 112,7 odsto BDP-a krajem 2024. na 121,6 odsto krajem 2029.

U međuvremenu, odlučna podrška Zelenskom „do kraja” dovodi u pitanje spremnost Brisela da se suoči sa životnom beznadicom desetina miliona Evropljana, nastalom tokom EU angažmana u slučaju rusko-ukrajinskog sukoba.

Koliko 2021. manje od sedam odsto žitelja EU, prema zvaničnoj statistici, nije moglo zimi da adekvatno ugreje svoje stanove, ugrožavajući pri tom i svoje zdravlje. Taj procenat „promrzlih” Evropljana narastao je 2023. na 10,6 odsto, dok se ove godine očekuje da će se popeti na oko 16 odsto stanovništva EU. Istovremeno, sve je više sirotinje u EU u zadnje tri godine, dok i broj nezaposlenih odnedavno ponovo raste (6,3 odsto). Koliko 2022. gotovo 100 miliona Evropljana (preciznije 95,3 miliona, odnosno 22 odsto populacije) bilo je na ivici siromaštva, prateće socijalne isključenosti i akutnog, dugotrajnog nemanja zaposlenja.

Evropa je inače ove zime, iz palete razloga, energetski sve ispošćenija. Jedan je i činjenica da je EU sada u otvorenoj trci za LNG-om sa imućnim azijskim mušterijama. Tako se sada događa da su gasne rezerve EU pale na 48,48 odsto kapaciteta (u Francuskoj iznose 29,85 odsto). Istovremeno, gasne rezerve Ukrajine iznose ovih dana 9,33 odsto. U prevodu, Evropi, kao i Ukrajini, tek predstoji bitka da se energetski premosti ova zima, a zatim hitro popune rezervoari za sledeću zimu. Taj pazar trebalo bi da prethodi nedavno najavljenom rastu trošenja radi jačanja domaće bezbednosti i odbrane od pretpostavljenog „spoljnog” neprijatelja.

Lebdeći negde daleko iznad skoro sto miliona sve siromašnijih i nezagrejanih Evropljana, Brisel, odlazeća vlast u Nemačkoj, politički krhki šef Jelisejske palate, ratoborna baltička sekcija EU zariču se da će nastaviti „solo prodore sankcijama protiv Rusije” i u slučaju da Trampova Amerika odustane od te staze odnosa sa Moskvom. Koliko bi Evropljane takvo nadgornjavanje sa SAD povodom podrške kursa režima u Kijevu, moglo da košta, neizvesno je.

Inače, na vest da EU uvodi 16. paket sankcija Rusiji, cene nafte na svetskim berzama ponovo su skočile, zbog slutnji da bi moglo doći do novih problema u globalnom snabdevanju barelima. U tom kontekstu, Evropljani možda dobiju neočekivanu ulogu u Vašingtonu, obećanoj „kasnijoj fazi” pregovora o kraju rata u Ukrajini. Onu ulogu koja zarad mira ukida sankcije i normalizuje snabdevanje svetskog tržišta naftom, gasom, žitaricama, retkim rudama, metalima...

Da li bi to zahtevalo veće domaćine u Briselu i Kijevu, ostaje da se vidi.