Није моје, али га ником не дам

Ниш – Последњих неколико месеци у Нишу траје свеобухватна акција на решавању вишедеценијског проблема паса и мачака луталица. Градско руководство и Јавно комунално предузеће „Медијана” недавно су у близини нишке депоније уредили пригодан простор за прихват животиња без власника. У овај пројекат уложени су милиони динара из локалне касе и створени услови за привремени боравак паса и мачака уклоњених са нишких улица. Не само да је тиме побољшана целокупна слика града и безбедност његових житеља и гостију већ су и смањени трошкови исплате одштета грађанима који су претрпели уједе паса луталица. Мада је проблем значајно саниран, остаје чињеница да Ниш и даље нема азил за псе.

Приликом недавног обиласка руралног подручја Ниша, градски руководиоци су евидентирали да на десетак, петнаест километара од центра постоје бројни објекти који се уопште не користе, а који би могли да се уподобе у азиле за псе. Реч је углавном о објектима некадашњих фарми за узгој свиња, крава и јунади, које су пре више година отишле у стечај. У њима више нема ситне и крупне стоке, али је сачувана инфраструктура – силоси и амбари за храну, инсталација за снабдевање струјом и водом, канализационе цеви, прилазне саобраћајнице… Највећи број власника тих и таквих објеката биле су некадашње сеоске задруге или пољопривредни комбинати.

Идеју да се барем неки од тих напуштених објеката адаптацијом и реконструкцијом претворе у азиле за псе, нишка јавност је поздравила. Али, до остварења замисли ваља пребродити често замршене правне и имовинске односе, који по правилу остају иза угашених привредних субјеката. Илустрација такве тврдње је случај фирме поред ауто-пута Ниш–Београд у правцу ка Алексинцу, само 11 километра удаљене од центра Ниша.

После гашења и затварања задруге, чији су „акционари” били околни сељани, сваког ко би покушао да оживи три запуштена велика објекта са очуваном инфраструктуром, мештани су спречавали у тој намери. Притом, нико од тих који су оспоравали пренамену нема никакав доказ о власништву – по систему „Немам доказ да је моје, али га никоме не дам”. На такав наопак резон могла би да се „насуче” и идеја о претварању неког од напуштених објеката у нишки азил за псе…