Nije moje, ali ga nikom ne dam

Niš – Poslednjih nekoliko meseci u Nišu traje sveobuhvatna akcija na rešavanju višedecenijskog problema pasa i mačaka lutalica. Gradsko rukovodstvo i Javno komunalno preduzeće „Medijana” nedavno su u blizini niške deponije uredili prigodan prostor za prihvat životinja bez vlasnika. U ovaj projekat uloženi su milioni dinara iz lokalne kase i stvoreni uslovi za privremeni boravak pasa i mačaka uklonjenih sa niških ulica. Ne samo da je time poboljšana celokupna slika grada i bezbednost njegovih žitelja i gostiju već su i smanjeni troškovi isplate odšteta građanima koji su pretrpeli ujede pasa lutalica. Mada je problem značajno saniran, ostaje činjenica da Niš i dalje nema azil za pse.

Prilikom nedavnog obilaska ruralnog područja Niša, gradski rukovodioci su evidentirali da na desetak, petnaest kilometara od centra postoje brojni objekti koji se uopšte ne koriste, a koji bi mogli da se upodobe u azile za pse. Reč je uglavnom o objektima nekadašnjih farmi za uzgoj svinja, krava i junadi, koje su pre više godina otišle u stečaj. U njima više nema sitne i krupne stoke, ali je sačuvana infrastruktura – silosi i ambari za hranu, instalacija za snabdevanje strujom i vodom, kanalizacione cevi, prilazne saobraćajnice… Najveći broj vlasnika tih i takvih objekata bile su nekadašnje seoske zadruge ili poljoprivredni kombinati.

Ideju da se barem neki od tih napuštenih objekata adaptacijom i rekonstrukcijom pretvore u azile za pse, niška javnost je pozdravila. Ali, do ostvarenja zamisli valja prebroditi često zamršene pravne i imovinske odnose, koji po pravilu ostaju iza ugašenih privrednih subjekata. Ilustracija takve tvrdnje je slučaj firme pored auto-puta Niš–Beograd u pravcu ka Aleksincu, samo 11 kilometra udaljene od centra Niša.

Posle gašenja i zatvaranja zadruge, čiji su „akcionari” bili okolni seljani, svakog ko bi pokušao da oživi tri zapuštena velika objekta sa očuvanom infrastrukturom, meštani su sprečavali u toj nameri. Pritom, niko od tih koji su osporavali prenamenu nema nikakav dokaz o vlasništvu – po sistemu „Nemam dokaz da je moje, ali ga nikome ne dam”. Na takav naopak rezon mogla bi da se „nasuče” i ideja o pretvaranju nekog od napuštenih objekata u niški azil za pse…