Условна осуда нема за последицу губитак посла

Државни службеник који буде осуђен на условну казну – неће добити отказ. До сада је у таквим случајевима радни однос престајао по сили закона. После одлуке Уставног суда да таква одредба није у складу са Кривичним закоником, измењен је Закон о државним службеницима.

Према члану 131, где су наведени разлози за престанак радног односа државних службеника, предвиђено је да радни однос престаје по сили закона ако службеник буде осуђен на казну затвора од најмање шест месеци и то даном правноснажности пресуде.

Брисан је други део овог става, којим је било одређено да ће до отказа доћи и ако је изречена условна осуда на казну затвора од најмање шест месеци, без обзира на период проверавања за учињено кривично дело, који државног службеника чини недостојним за послове које обавља.

Адвокат Миљкан Карличић поднео је иницијативу Уставном суду за оцену уставности и законитости ове одредбе. Нагласио је да Кривични законик изричито наводи да условне осуде које не буду опозване не могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања права.

– Правне последице не могу наступити ни када је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, судска опомена или када је учинилац ослобођен од казне. Ипак, у Закону о државним службеницима било је одређено да радни однос престаје по сили закона ако је државни службеник правноснажно осуђен на условну казну. То се односи на све државне службенике, без обзира на то да ли раде у органима управе, правосуђу или јавним предузећима, а међу њима су и припадници полиције – каже адвокат Карличић.

Будући да је правни поредак у Србији јединствен и да су одредбе Кривичног законика опште, онда неусклађеност у другим прописима доводи до забуне, а у конкретном случају има за резултат да државни службеници трпе строже последице осуде него други грађани који су осуђени на условну казну. Адвокат подсећа да се условне казне, са временом проверавања, по правилу изричу за мање тешка и мање опасна кривична дела.

– Устав Србије гарантује правну сигурност у казненом праву и прописује да се кривична дела и санкције одређују законом, у конкретном случају Кривичним закоником. Одредбама Закона о државним службеницима било је повређено право сваког грађанина на правну сигурност, једнакост пред законом и било је омогућено дискреционо одлучивање о престанку радног односа државним службеницима. Сада је, после усвајања иницијативе у Уставном суду, брисањем дела ове одредбе, уклоњена правна несигурност у овом погледу – објасио је Карличић.

„Сврха условне осуде и судске опомене је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) или само упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела”, наводи се у одлуци Уставног суда.

Условном осудом суд учиниоцу утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити ако осуђени, за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне нити дуже од пет година (време проверавања) не учини ново кривично дело, подсећа се у образложењу одлуке.

Закон каже да ће суд опозвати условну осуду ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за које је изречена казна затвора од две године или у дужем трајању.

Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, ако не надокнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене у одредбама закона. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања.

Условна осуда није могућа за кривична дела за која се по закону може изрећи казна затвора у трајању од осам година или тежа казна. Такође, треба напоменути да се условна осуда не може изрећи ако није протекло више од пет година од правоснажности раније осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора или условна осуда за умишљајно кривично дело.

При одлучивању суд увек води рачуна о сврси условне осуде и посебно узима у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, као и понашање после извршеног кривичног дела, затим степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.

Шта су правне последице осуде

Кривични законик (КЗ) у осмој глави прописује да осуде за одређена кривична дела или на одређене казне могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права. То су, пре свега, престанак вршења јавних функција, затим престанак радног односа или вршења одређеног позива или занимања, губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државног органа или органа локалне самоуправе.

Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су забрана стицања одређених јавних функција, забрана стицања одређеног звања, позива или занимања или унапређења у служби, забрана стицања чина војног старешине, као и забрана добијања одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државних органа или органа локалне самоуправе.

Правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опомена или кад је учинилац ослобођен од казне.