Котор памти Игора Бојовића

Вест о одласку Игора Бојовића са животне и уметничке сцене 2. фебруара са сетом је одјекнула у Котору, граду где је 1993. године основан Југословенски фестивал позоришта за децу који је касније назван Которски фестивал позоришта за децу и који траје и данас. Плодан стваралац, писац и аутор позоришних представа Игор Бојовић упамћен је у хроникама которског фестивала, а као директор позоришта „Пинокио”, а касније и „Бошко Буха”, по награђеним представама и глумцима из ансамбала које је предводио.

Као вишегодишњи председник фестивалског одбора имао сам срећу да непосредно сарађујем с Игором Бојовићем и другим истакнутим ствараоцима и креаторима позоришне уметности, а Игор Бојовић је и мимо дана фестивала долазио до Котора и успостављао везе с културним посленицама града. Стога су ових дана честа сећања на те мале ноћне разговоре, дане и планове за унапређење уметничког живота у Котору. Породичним коренима Дурмиторац, Игор Бојовић је у топлој Боки Которској проналазио теме и разлоге да се враћа медитеранском амбијенту који га је додатно мотивисао.

Зато ће и сећање на Игора Бојовића у Котору бити дуговечно као што се сећамо, нажалост, упокојених величина које су писале историју фестивала у Котору попут Милене Дравић, Драгице Томац, Петра Краља, Дејана Мијача, Љубомира Муција Драшкића, Горана Булајића, Слободанке Алексић Цаце, Донке Шпичек, Феликса Пашића и незаборавних песника Душка Трифуновића, Добрице Ерића, Драгана Радуловића...

С разлогом, почетком јула, у дане фестивала, и ове године сетићемо се уметничких величина које су исписале историју југословенског, па которског фестивала позоришта за децу.

Душан Давидовић,

Котор