Смрт жена на порођају

Србија је по стопи смртности породиља на 41. месту, које дели са богатом Америком и нешто мање развијеном Белорусијом.
Дакле, вест може да се сматра лошом, али и утешном ако се има у виду да то место у средини табеле делимо са земљом за коју се каже да издваја највише пара за лечење. Међутим, смрт на порођају и међу лекарима увек изазива доста полемике, јер најрадоснији тренутак се претвори у трагичан, а сва објашњења и статистике да нисмо на дну лествице већ у "златној средини" не значе много.

Ирска, са Италијом, али и Босном и Херцеговином, према овим статистикама, спада у ред земаља са најмањом стопом такозваног матерналног морталитета, односно смрти током трудноће, порођаја и бабиња. На супротној страни лествице "предњачи" Нигерија, а у стопу је прате земље подсахарске Африке и земље у Азији.

Извештај су објавиле Светска здравствена организација, Популациони фонд Уједињених нација, Дечји фонд УН и Светска банка, а прецизне табеле могу се наћи у публикацији под називом "Maternal Mortality 2005".

Према овим подацима, дакле, на 100.000 живорођене деце у САД се бележи 11 смрти породиља, а у Србији (са Црном Гором, јер подаци се односе на 2005. годину) – 14. Поређења ради, Ирска бележи само један смртни случај, у Босни и Херцеговини су евидентирана три смртна случаја, у Јапану шест, у Русији 28, Румунији 24, а у Бугарској 11 жена на 100.000 живорођене деце. У Албанији се бележе 92 смрти, а у већ поменутој Нигерији чак 1.800 смрти на 100.000 живорођене деце.

Доцент др Александар Љубић, гинеколог и помоћник директора Гинеколошко-акушерске клинике Клиничког центра Србије, за "Политику" каже да је можда мало апсурдно да се Америка, земља која највише издваја за здравство, налази на 41. месту, али додаје да наши подаци о смртности жена на порођају последњих десетак година никако не могу да се сматрају катастрофалним.

– Прво, у Србији годишње и немамо 100.000 порођаја, већ максимално 70.000, али заиста за услове у којима радимо и живимо наши резултати су више него добри. На нашој клиници је у последњих 10 година умрло девет жена на порођају, али код половине од њих узрок је био нека тешка болест, на пример, малигна болест или инфаркт. Процењујемо да годишње због тешких акушерских компликација умире од пет до шест жена. Морате да имате у виду да не улазе све жене здраве у трудноћу и да је данас веома повећан број високоризичних трудноћа – објашњава др Љубић.

Подаци које смо јуче добили из Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут", а део су публикације "Одабрани здравствени показатељи за 2005. годину", потврђују овај коментар: током 2006. године укупно је било 69.472 порођаја, а у целој Србији је пријављено девет смрти у току трудноће, порођаја или бабиња, онако како је наведено по Десетој међународној класификацији болести. Током 2005. године у Србији је забележено 10 смрти, 2004. године пријављене су само две, а годину дана раније – шест. Према нашим подацима, матернални морталитет у Србији у 2005. години износио је тачно 13,85 у односу на 100.000 живорођене деце.

Истраживачи и статистичари у "Батуту", међутим, нису били изненађени што се по овом критеријуму Србија нашла у друштву са Америком, јер објашњавају да у САД постоји висока технологија у медицини, али и велики број неосигураних лица и велике неједнакости.

Политичари и медији у Америци се саблажњавају над овим податком, полазећи од претпоставке да је материнство најприроднија ствар на свету, да ту ништа не може да крене наопако, али нешто ипак не ваља ако им сваког минута једна жена умре због рађања детета. Као један од најчешћих узрока смрти жена у трудноћи наводи се преклампсија изазвана високим крвним притиском у трудноћи. Она је, према подацима посебне фондације која се бави овом медицинском компликацијом, узрок смрти код трудница у 18 одсто случајева, а у последњој деценији инциденција, односно учесталост преклампсије је порасла за 40 одсто. Због раста стопе гојазности, дијабетеса и високог крвног притиска, у Америци се може рачунати на још већу учесталост преклампсије и осталих компликација на порођају. Остали директни узроци смртности породиља укључују крвављење, емболије, инфекције, али то је далеко најважнији разлог смрти у сиромашним земљама у Африци и Азији, које, како нам је објаснио др Љубић, умиру због крвављења, јер не стижу довољно брзо до лекара. Др Љубић наводи да у свету и данас годишње 500.000 жена умире на порођају.

Растуће расне и економске неједнакости у медицинском систему могле би да буду одлучујући узроци смртности жена на порођају, саопштили су такође амерички експерти. Црне жене четири пута чешће умиру на порођају, имају превремени порођај или рађају децу мање тежине, тако да је све јасније да је ово проблем који, између осталог, проистиче из све дубљег јаза између богатих и сиромашних.