Smrt žena na porođaju

Srbija je po stopi smrtnosti porodilja na 41. mestu, koje deli sa bogatom Amerikom i nešto manje razvijenom Belorusijom.
Dakle, vest može da se smatra lošom, ali i utešnom ako se ima u vidu da to mesto u sredini tabele delimo sa zemljom za koju se kaže da izdvaja najviše para za lečenje. Međutim, smrt na porođaju i među lekarima uvek izaziva dosta polemike, jer najradosniji trenutak se pretvori u tragičan, a sva objašnjenja i statistike da nismo na dnu lestvice već u "zlatnoj sredini" ne znače mnogo.

Irska, sa Italijom, ali i Bosnom i Hercegovinom, prema ovim statistikama, spada u red zemalja sa najmanjom stopom takozvanog maternalnog mortaliteta, odnosno smrti tokom trudnoće, porođaja i babinja. Na suprotnoj strani lestvice "prednjači" Nigerija, a u stopu je prate zemlje podsaharske Afrike i zemlje u Aziji.

Izveštaj su objavile Svetska zdravstvena organizacija, Populacioni fond Ujedinjenih nacija, Dečji fond UN i Svetska banka, a precizne tabele mogu se naći u publikaciji pod nazivom "Maternal Mortality 2005".

Prema ovim podacima, dakle, na 100.000 živorođene dece u SAD se beleži 11 smrti porodilja, a u Srbiji (sa Crnom Gorom, jer podaci se odnose na 2005. godinu) – 14. Poređenja radi, Irska beleži samo jedan smrtni slučaj, u Bosni i Hercegovini su evidentirana tri smrtna slučaja, u Japanu šest, u Rusiji 28, Rumuniji 24, a u Bugarskoj 11 žena na 100.000 živorođene dece. U Albaniji se beleže 92 smrti, a u već pomenutoj Nigeriji čak 1.800 smrti na 100.000 živorođene dece.

Docent dr Aleksandar Ljubić, ginekolog i pomoćnik direktora Ginekološko-akušerske klinike Kliničkog centra Srbije, za "Politiku" kaže da je možda malo apsurdno da se Amerika, zemlja koja najviše izdvaja za zdravstvo, nalazi na 41. mestu, ali dodaje da naši podaci o smrtnosti žena na porođaju poslednjih desetak godina nikako ne mogu da se smatraju katastrofalnim.

– Prvo, u Srbiji godišnje i nemamo 100.000 porođaja, već maksimalno 70.000, ali zaista za uslove u kojima radimo i živimo naši rezultati su više nego dobri. Na našoj klinici je u poslednjih 10 godina umrlo devet žena na porođaju, ali kod polovine od njih uzrok je bio neka teška bolest, na primer, maligna bolest ili infarkt. Procenjujemo da godišnje zbog teških akušerskih komplikacija umire od pet do šest žena. Morate da imate u vidu da ne ulaze sve žene zdrave u trudnoću i da je danas veoma povećan broj visokorizičnih trudnoća – objašnjava dr Ljubić.

Podaci koje smo juče dobili iz Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", a deo su publikacije "Odabrani zdravstveni pokazatelji za 2005. godinu", potvrđuju ovaj komentar: tokom 2006. godine ukupno je bilo 69.472 porođaja, a u celoj Srbiji je prijavljeno devet smrti u toku trudnoće, porođaja ili babinja, onako kako je navedeno po Desetoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti. Tokom 2005. godine u Srbiji je zabeleženo 10 smrti, 2004. godine prijavljene su samo dve, a godinu dana ranije – šest. Prema našim podacima, maternalni mortalitet u Srbiji u 2005. godini iznosio je tačno 13,85 u odnosu na 100.000 živorođene dece.

Istraživači i statističari u "Batutu", međutim, nisu bili iznenađeni što se po ovom kriterijumu Srbija našla u društvu sa Amerikom, jer objašnjavaju da u SAD postoji visoka tehnologija u medicini, ali i veliki broj neosiguranih lica i velike nejednakosti.

Političari i mediji u Americi se sablažnjavaju nad ovim podatkom, polazeći od pretpostavke da je materinstvo najprirodnija stvar na svetu, da tu ništa ne može da krene naopako, ali nešto ipak ne valja ako im svakog minuta jedna žena umre zbog rađanja deteta. Kao jedan od najčešćih uzroka smrti žena u trudnoći navodi se preklampsija izazvana visokim krvnim pritiskom u trudnoći. Ona je, prema podacima posebne fondacije koja se bavi ovom medicinskom komplikacijom, uzrok smrti kod trudnica u 18 odsto slučajeva, a u poslednjoj deceniji incidencija, odnosno učestalost preklampsije je porasla za 40 odsto. Zbog rasta stope gojaznosti, dijabetesa i visokog krvnog pritiska, u Americi se može računati na još veću učestalost preklampsije i ostalih komplikacija na porođaju. Ostali direktni uzroci smrtnosti porodilja uključuju krvavljenje, embolije, infekcije, ali to je daleko najvažniji razlog smrti u siromašnim zemljama u Africi i Aziji, koje, kako nam je objasnio dr Ljubić, umiru zbog krvavljenja, jer ne stižu dovoljno brzo do lekara. Dr Ljubić navodi da u svetu i danas godišnje 500.000 žena umire na porođaju.

Rastuće rasne i ekonomske nejednakosti u medicinskom sistemu mogle bi da budu odlučujući uzroci smrtnosti žena na porođaju, saopštili su takođe američki eksperti. Crne žene četiri puta češće umiru na porođaju, imaju prevremeni porođaj ili rađaju decu manje težine, tako da je sve jasnije da je ovo problem koji, između ostalog, proističe iz sve dubljeg jaza između bogatih i siromašnih.