Драгоцени проток позоришног живота

Од нашег специјалног извештача

Загреб – Никада и ништа немојте молити! Никада и ништа, нарочите не оне који су јачи од вас. Најстрашнији човеков порок је кукавичлук. Ја нисам имао храбрости... Речи су Михаила Афанасјевича Булгакова, које је уткао у свој дело „Мајстор и Маргарита” са којим је Драма Народног позоришта из Београда гостовала прексиноћ на сцени Загребачког казалишта младих. Реч је о узвратној посети, договореној још прoшлог лета, када је ЗКМ гостовао у Београду са диптихом „Браћа Карамазови” по мотивима романа Ф. М. Достојевског у режији Оливера Фрљића.

Сала овог театарског здања смештеног у самом језгру Загреба била је мала да прими све поклонике сценске уметности који су пожелели да виде ову београдску представу, јер дела Булгакова су голем редитељски залогај. У то нас је и на самој београдској премијери прошле јесени уверавао редитељ Александар Поповски, који је чак из Марибора дошао тим поводом у Београд, са коментаром: „Волим Булгакова, али због његове специфичности немам тако честу прилику да његова дела гледам на сцени.” У Загребу је у публици седео Раде Шербеџија са својом кћерком Луцијом, али и Озрен Грабарић, Винко Брешан, Јануш Кица, Агата Јуник...

Ансамбл Драме Народног позоришта у Београду имао је храбрости и ухватио се укоштац са Булгаковим и његовим делом, по реакцији загребачке публике врло успешно, уз црвене руже, вишеминутни аплауз за глумце, али и за српске студенте. Представа „Мајстор и Маргарита” настала је у драматизацији Кате Ђармати и режији Андраша Урбана.

– После више година гостовали смо на сцени ЗКМ, са жељом да овакве узајамне посете буду континуитет. Оваква уметничка размена много значи и једнима и другима. То је драгоцена врста протока позоришног живота. Наш кључ за откључавање Булгакова био је управо Андраш Урбан. Имали смо велико поверење у њега и у Кату Ђармати. Оно у шта сам сигурна у овом случају јесте да је у питању представа која провоцира и подстиче на нова размишљања – каже за „Политику” Молина Удовички Фотез, директорка Драме Народног позоришта у Београду која је предводила свој ансамбл.

Док су се београдски глумици спремали за свој загребачки наступ, у пробној сали ЗКМ-а, редитељ Милош Лолић имао је пробе своје нове представе „Мала повијест неједнакости”, чија премијера се очекује у другој половини марта.

Дело „Мајстор и Маргарита”, на којем је Булгаков радио од 1928. до 1940. године, свакако је један од најпровокативнијих романа светске литературе, необичне је форме, у којем описује догађаје у Москви тридесетих година 20. века. Одликује га мистериозност на разним нивоима, што се могло видети, осетити и кроз ово играње у Загребу.

– Свака размена мишљења, стилова, уопште уметности увек је драгоцена зато што се „обувамо” у туђе ципеле. Што се тиче мог јунака Воланда, цео комад, па и тај лик је постављен врло специфично, у смислу да кореспондира са сваким друштвом, у свако време. На два можда различита начина, у зависности од тога у којем стању се то друштво налази. Ако је друштво посрнуло и огрезло у корупцији, нихилизму и неморалу, тај комад и тај лик пред такву публику поставља огледало којим показује какви су они заправо, у којој дубиози се тренутно налазе и из чега треба да изађу. А за друштва која су знатно уређенија, овај комад је врста опомене: у шта не смеју да скрену, да их опомене да не посрну јер на крају ђаво увек дође по своје – констатује глумац Павле Јеринић.

Комплексно читање дела „Мајстор и Маргарита”, редитеља Андраша Урбана, са асоцијацијама на данашње време и околности у којима живимо доноси духу свега онога о чему је тридесетих година прошлог века писао славни руски писац Булгаков.

– Мени су оваква гостовања драгоцена. То бих увела као, како се каже, „редовну аутобуску линију” између Загреба, Марибора, Љубљане, Сарајева, Ријеке... Добре су наше комуникације, препознајемо се са ЗКМ-ом. А што се тиче наше представе и моје јунакиње Маргарите, ту је сада све много течније. Премијере су увек некако неприродне, стиснуте, а сада се представа развија, има све више Маргаритине љубави према Мајстору, борбености. Волим да је играм. Допада ми се њена женска снага љубави – каже Нада Шаргин која тумачи Маргариту, док млади Александар Вучковић који се огледа у лику Мајстора наглашава:

– Радује ме леп сусрет са загребачком публиком, јер када се представа измести са матичне сцене, преиспита се њена универзалност. Ту тек можемо да видимо да ли смо погодили, дотакли те универзалне, вечне теме које су свакоме блиске. Лик Мајстора ми је највећи изазов у досадашњој каријери и свакако редитељ Андраш Урбан. Његов специфични рад у мом случају био је пун успона и падова. Било је ту разноразних емотивних ролеркостера, јер код Урбана никада не можете да знате шта можете да очекујете. Он непрекидно покушава да вам на позитиван начин извуче тепих испод ногу. Сам сусрет са Мајстором и Булгаковим био је врло узбудљив у смислу: како помирити све те нијансе и доћи до хомогене роле. И даље тражим, покушавам да одгонетнем шта је то аутентично у овом случају.

У подели су били и Бојан Кривокапић, Јулија Петковић, Вања Милачић, Вања Ејдус, Драган Секулић, Недим Незировић, Јелена Благојевић, Андреј Њежић и Ирена Поповић за клавиром. Уз техничку екипу националног театра која је и овога пута свој део посла урадила беспрекорно.