Избори у знаку ХДЗ-а и СДП-а

Од нашег сталног дописника
Загреб – Истекао је рок за пријављивање кандидата за предстојеће парламентарне изборе у Хрватској, заказане за 25. новембар, чиме предизборна кампања улази у завршницу. Као и на претходним изборима, када су поразили тада владајућу СДП и вратили се на власт, ХДЗ је листу предао пред само затварање Државног изборног поверенства, што је био повод лидеру њихових главних конкурената у СДП-у Зорану Милановићу да шаљиво закључи како се они не боје дана и немају ништа са вештицама (и у Хрватској је све популарнија "ноћ вештица" уочи Дана мртвих, на велико незадовољство Цркве), па су своју листу предали у току преподнева.

За изборе је предато укупно 251 кандидациона листа што значи да на једно место у будућем сазиву Хрватског сабора конкурише најмање по 22 кандидата. То је нешто мање него на претходним изборима када се за свако саборско место борило по 30 кандидата. Предато је 235 страначких и 16 независних листа, као и 71 предлог кандидата за заступнике националних мањина који се бирају на нивоу целе земље као једне изборне јединице (унутар тога Срби имају три загарантована места). Листе је поднело 55 странака, док је 46 коалицијских.

Иако и овај пут на изборима учествује велики број странака, главна борба се ипак своди на две највеће – тренутно владајућу ХДЗ и највећу опозициону СДП, око којих се поларизује и највећи део бирача и странака.

Анкете дају подједнаке шансе обема странкама, с тим што за неколико процената предњачи СДП, али је скоро извесно да ниједна од њих две коначно неће имати довољну већину заступника да сама оформи власт, већ ће морати да оформи коалицију. Отуда и велика битка између њих две – кога већ сада привући у будућу владајућу коалицију.

За извесно изненађење у том смислу већ су се побринули Бошњаци, чији је челник Шемсо Танковић пре неколико дана раскинуо коалицију са ХДЗ-ом и потписао нову са СДП-ом. То је објаснио незадовољством што ХДЗ није испунио обећање да реши стари проблем који тишти Бошњаке, односно да и досадашње Муслимане "преведе" у Бошњаке, а не да признаје оба назива иако – како напомиње Танковић – од 1993. године не постоји националност Муслиман. Према последњем попису становништва, наиме, у Хрватској се око 6.000 изјаснило као Бошњаци, а 33.000 као Муслимани, уз одређени број неопредељених.

Представници осталих мањина не изјашњавају се с којом ће опцијом кренути у политички савез, већ то остављају за после избора. Тако је одлучила да поступи и странка пензионера, која ће сигурно имати неколико заступника и због тога бити занимљива сваком победнику избора. Њен председник Владимир Јордан отворено је изјавио да његова ХСУ пре избора неће преговарати ни са једном странком, већ да ће то учинити тек са оном која од председника државе добије мандат за састављање нове владе.

Данас званично почиње и предизборна кампања, али је она практично у пуном јеку већ неколико месеци. Са свих страна пљуште обећања бирачима, најбројнија од ХДЗ-а и СДП-а, с тим што ова друга има извесну психолошку предност, јер све што сада обећава владајућа ХДЗ поставља се питање – а зашто барем нешто од тога није до сада урадила док држи кормило власти.

Иако је председник свих грађана Хрватске, на једну страну се, по свему судећи, ових дана сврстао и Стјепан Месић. Испало је некако да је у последње време посећивао само она подручја где су на власти кадрови СДП-а или њима блиских странака, на шта он у свом стилу одговара: "Идем тамо где ме позивају. Зар ви идете тамо где вас не позивају?" Зашто ге не позивају и од стране ХДЗ-а, остаје за нагађање, иако се у ствари добро зна шта у његовим редовима мисле о Месићу, наравно од када је напустио Туђмана и његову политичку опцију, а поготово откако је био хашки "заштићени сведок".