Постепен пад инвестиција из ЕУ

У последњих десет година Србија је значајно унапредила економске односе са Европском унијом, али и са Кином. У циљу процене ризика и сагледавања будућих перспектива сарадње по три основе (политичка, безбедносна и економска), Институт за међународну политику и привреду и Институт друштвених наука су спровели истраживање у оквиру научног пројекта „Допринос модерним партнерствима: процене односа Србије са Европском унијом и Кином” (Компас).

Иако је у последње време дошло до извесних промена у области економске сарадње, анкетно истраживање спроведено у оквиру пројекта „Компас” је показало да 72,2 одсто од укупно 1.100 анкетираних грађана сматра да је у протеклих десет година Европска унија најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, а 67 одсто анкетираних сматра да је Европска унија најзначајнији инвеститор у Србији. На трагу тих налаза, у наставку текста је указано на промене у спољнотрговинској размени и приливу инвестиција.

Европска унија је, као и претходних десет година, и прошле године имала највеће учешће (58,3 одсто) у спољнотрговинској размени Србије. Укупна робна размена у 2024. години је порасла за 4,1 одсто, али је порастао и дефицит робне размене за готово 20 процената. Као последица значајно бржег раста увоза (5,9 одсто) у односу на извоз (1,9 одсто), смањена је покривеност увоза извозом на ниво од 74,8 одсто. Овакав тренд је имао негативан ефекат на вредност прошлогодишњег бруто домаћег производа, тако да је стопа економског раста од 3,9 одсто могла бити и већа да је извоз био конкурентнији.

Мада је Немачка и прошле године била најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, Кина је по други пут у последњих десет година преузела водећу позицију на страни увоза (први пут је било 2022.). Посматрано по учешћу у укупном увозу, релативно учешће Кине и Немачке је око 13,1 одсто у малу корист Кине, а даље следи Италија (7,1 одсто) и Турска (5,3 одсто). Немачка је и даље најзначајније извозно тржиште за Србију и има релативно учешће у укупном извозу домаће робе од 14,5 одсто, а следи извоз у Босну и Херцеговину (6,7 одсто) и Италију (5,9 одсто). По релативном учешћу у укупном извозу Србије, Кина се налази на четвртом месту (5,2 одсто), али је од 2019. године значајно повећан извоз у Кину, пре свега, по основу извоза руде бакра и концентрата, који су доминантни у структури извоза. Поред тога, у мањем обиму у Кину се извозе катоде од бакра и букова грађа.

Србија остварује највећи дефицит са Кином (3,3 милијарде евра) јер је вредност увоза чак три пута већа од вредности извоза, односно покривеност увоза је свега 34 одсто. Оно што забрињава јесте растући дефицит и структура размене где Србија извози сировине, а увози производе више додате вредности (паметни телефони, рачунари итд.). Тешко је очекивати да ће се структура домаћег извоза значајније мењати само по основу споразума о слободној трговини који је ступио на снагу у јулу прошле године. За затварање спољнотрговинског гепа са Кином, неопходан је технолошки скок домаће индустрије. С друге стране, Србија има дефицит и са Немачком (945,6 милиона евра), али је покривеност увоза на нивоу од око 80 одсто. Поред тога, Немачка је најзначајније извозно тржиште Србије и домаћа предузећа су успела да се укључе у ланце снабдевања немачке индустрије. Србија остварује највећи суфицит у трговини са земљама споразума ЦЕФТА (2,9 милијарди евра) са којима има покривеност увоза од чак 270 одсто.

Европска унија је најзначајнији инвеститор у Србију у протеклих 10 година, мада је приметан постепени пад инвестиција. Прошле године, Србија је привукла 5,2 милијарди евра од чега је 37,2 одсто пореклом из Европске уније, а 34 одсто из азијских земаља, међу којима је Кина доминантни инвеститор. Међутим, уколико се посматра појединачно по земљама, Кина је била не само највећи инвеститор прошле године него и кумулативно посматрано у протеклих десет година. Отуда не чуде резултати анкете који показују да велика већина грађана (71,6 одсто) сматра да се Србија доста задужила код Кине, али да инвестирани пројекти доприносе економском расту (52,5 одсто).

На даљу економску сарадњу Србије и Европске уније, свакако ће утицати макроекономска кретања у Европској унији и нарочито опоравак немачке привреде као најзначајнијег партнера. Европска унија је током 2024. године успела да смањи инфлацију на 2,4 процента, док је економски раст био скроман и износио је око један одсто. Како се каматне стопе буду даље смањивале, очекује се оживљавање привредне активности и пораст агрегатне тражње, што се може позитивно одразити на пораст домаћег извоза у Европску унију и пораст инвестиција из Европске уније у Србију. С друге стране, кинеска привреда је прошле године остварила економски раст од пет процената, захваљујући расту сектора индустрије и услуга.

За Србију би од значаја било привлачење инвестиција у секторе више технолошке вредности и повезивање домаћих предузећа у глобалне ланце снабдевања. На тај начин не само да би се повећале перформансе домаће привреде него би се дугорочно деловало на смањење растућег дефицита који Србија има са Кином.

*Научни саветник у Институту друштвених наука, члан пројекта „Компас”