„Страх и нада“ у Чачку

Премијера представе „Страх и нада“ у режији Таре Манић  биће изведена у среду 5. марта од 20 часова у Градском позоришту Чачак. Рађена је према драмском тексту „Страх и нада у Источној Немачкој” немачког писца Франца Ксавера Креца, у преводу Бојане Денић и Ренате Улмански. Тара Манић  и овај пут сарађује са провереним ауторским тимом, па је драматургија поверена Вуку Бошковићу, сценографија и израда маски Благовести Василевој, костим Селени Орб, композитор је Владимир Пејковић, сценски говор обликовала је Марија Кнежевић.

Чачанско позориште годинама уназад едукује своје запослене, али и публику храбрим репертоаром бирајући веома пажљиво теме, али и сараднике. Зато и не чуди да је овога пута ангажована интригантна редитељка Тара Манић, чије су раније представе такође померале границе у расветљавању болних тема друштва и освајале награде на најпрестижнијим позоришним фестивалима у региону. Занимљиво је и то да је Тара Манић прва редитељка која режира у Градском позоришту Чачак, од оснивања тог театра.

Без обзира на време и место настанка, овај Крецов комад показује актуелност више него икада, јер се бави темама данас тако изражене социјалне неправде и опресије коју над најслабијима врше моћници. Крецови драмски ликови су једноставних људи, који живе „мале животе“, а сада поражени окрутношћу савременог капитализма у тишини спремају отпор систему, којем нико не може да сагледа крајњи исход.

-Кроз рад на овој представи, бавила сам се осетљивим питањима: који су наши страхови, као и шта су њихове последице? Дубље истражујући блискост, заједнички простор и испреплетаност публике и глумаца, ова представа позива на пажљиво слушање, јер је драмски текст којим је представа инспирисана, поред осталог, састављен од монолога ликова који пуцају под притиском и из њих навиру бујице речи. Крец је слику новог света пружио кроз: раднике проглашене технолошким вишком, пацијенткиње на онкологији, уреднике на јавном сервису, демонстранте, отпуштеног радника који машта о новој атомској бомби, који сви незаустављиво говоре, каже Тара Манић и додаје:

-Ти ликови налазе се међу гледаоцима, тако да публика има прилику да види све њихове патње и страхове изблиза. Наша представа бави се симулацијом нормалног живота, јер је живот у страху, ипак само симулација живота. Ту је и нада из наслова, као најљудскије од свих осећања која постоје у човеку, чак и када нас стварност свакодневно демантује и наводи нас да сумњамо у њу. Стварност смо ми учинили оваквом каква је и зато, можда нам је потребан нови свет. Њега замишљамо кроз ову представу.

Братислав Јанковић, директор Градског позоришта у Чачку, али и глумац у представи, о сарадњи са Таром Манић и самом раду на комаду „Страх и нада“, каже:

-Стварати представу у овом тренутку, узимајући у обзир околности у којима се тренутно налазимо, како у нашој земљи, али и глобално, учинили су овај процес изузетно узбудљивим. Чини ми се да је овај живот какав тренутно живимо, између „леда и бензина”, како кажу ликови у комаду, створио природну потребу да редитељка Тара Манић са својим сарадницима и глумцима исприча ову причу врло интимно, јер на крају сви желе топлину. У Градском позоришту Чачак увек смо се трудили да стварамо узбудљиво позориште, тако да и овог пута очекује вас другачија, искрена и узбудљива представа.

У представи „Страх и нада“ коју чини 12 сцена и кратких прича, улоге су поверене Невени Кочовић, Ивани Терзић, Александру Ђинђићу, Братиславу Јанковићу и Филипу Милићевићу.