„Strah i nada“ u Čačku

Premijera predstave „Strah i nada“ u režiji Tare Manić  biće izvedena u sredu 5. marta od 20 časova u Gradskom pozorištu Čačak. Rađena je prema dramskom tekstu „Strah i nada u Istočnoj Nemačkoj” nemačkog pisca Franca Ksavera Kreca, u prevodu Bojane Denić i Renate Ulmanski. Tara Manić  i ovaj put sarađuje sa proverenim autorskim timom, pa je dramaturgija poverena Vuku Boškoviću, scenografija i izrada maski Blagovesti Vasilevoj, kostim Seleni Orb, kompozitor je Vladimir Pejković, scenski govor oblikovala je Marija Knežević.

Čačansko pozorište godinama unazad edukuje svoje zaposlene, ali i publiku hrabrim repertoarom birajući veoma pažljivo teme, ali i saradnike. Zato i ne čudi da je ovoga puta angažovana intrigantna rediteljka Tara Manić, čije su ranije predstave takođe pomerale granice u rasvetljavanju bolnih tema društva i osvajale nagrade na najprestižnijim pozorišnim festivalima u regionu. Zanimljivo je i to da je Tara Manić prva rediteljka koja režira u Gradskom pozorištu Čačak, od osnivanja tog teatra.

Bez obzira na vreme i mesto nastanka, ovaj Krecov komad pokazuje aktuelnost više nego ikada, jer se bavi temama danas tako izražene socijalne nepravde i opresije koju nad najslabijima vrše moćnici. Krecovi dramski likovi su jednostavnih ljudi, koji žive „male živote“, a sada poraženi okrutnošću savremenog kapitalizma u tišini spremaju otpor sistemu, kojem niko ne može da sagleda krajnji ishod.

-Kroz rad na ovoj predstavi, bavila sam se osetljivim pitanjima: koji su naši strahovi, kao i šta su njihove posledice? Dublje istražujući bliskost, zajednički prostor i isprepletanost publike i glumaca, ova predstava poziva na pažljivo slušanje, jer je dramski tekst kojim je predstava inspirisana, pored ostalog, sastavljen od monologa likova koji pucaju pod pritiskom i iz njih naviru bujice reči. Krec je sliku novog sveta pružio kroz: radnike proglašene tehnološkim viškom, pacijentkinje na onkologiji, urednike na javnom servisu, demonstrante, otpuštenog radnika koji mašta o novoj atomskoj bombi, koji svi nezaustavljivo govore, kaže Tara Manić i dodaje:

-Ti likovi nalaze se među gledaocima, tako da publika ima priliku da vidi sve njihove patnje i strahove izbliza. Naša predstava bavi se simulacijom normalnog života, jer je život u strahu, ipak samo simulacija života. Tu je i nada iz naslova, kao najljudskije od svih osećanja koja postoje u čoveku, čak i kada nas stvarnost svakodnevno demantuje i navodi nas da sumnjamo u nju. Stvarnost smo mi učinili ovakvom kakva je i zato, možda nam je potreban novi svet. Njega zamišljamo kroz ovu predstavu.

Bratislav Janković, direktor Gradskog pozorišta u Čačku, ali i glumac u predstavi, o saradnji sa Tarom Manić i samom radu na komadu „Strah i nada“, kaže:

-Stvarati predstavu u ovom trenutku, uzimajući u obzir okolnosti u kojima se trenutno nalazimo, kako u našoj zemlji, ali i globalno, učinili su ovaj proces izuzetno uzbudljivim. Čini mi se da je ovaj život kakav trenutno živimo, između „leda i benzina”, kako kažu likovi u komadu, stvorio prirodnu potrebu da rediteljka Tara Manić sa svojim saradnicima i glumcima ispriča ovu priču vrlo intimno, jer na kraju svi žele toplinu. U Gradskom pozorištu Čačak uvek smo se trudili da stvaramo uzbudljivo pozorište, tako da i ovog puta očekuje vas drugačija, iskrena i uzbudljiva predstava.

U predstavi „Strah i nada“ koju čini 12 scena i kratkih priča, uloge su poverene Neveni Kočović, Ivani Terzić, Aleksandru Đinđiću, Bratislavu Jankoviću i Filipu Milićeviću.