Благе казне за професоре

Студенти београдских факултета нису задовољни санкцијама за професоре које је прописао Кодекс професионалне етике, усвојен на прошлој седници Сената БУ. Због тога разматрају могућност да не делегирају своја два представника у Одбор за професионалну етику који ће одлучивати о евентуалном кажњавању предавача који се огреше о морална начела. Одбор би требало да има девет чланова које ће именовати Сенат БУ, а предвиђено је да међу њима буду и два представника студената.

Немања Петровић, председник Студентског парламента БУ, каже да ће студенти, у сваком случају, затражити прописивање строжих казни за све професоре који прекрше етичке норме или дисциплинска правила.

Кодексом професионалне етике предвиђено је да предавачи који прекрше етичке норме буду опоменути, јавно опоменути или јавно осуђени. Јавна опомена се изриче на седницама Сената и Савета Универзитета, као и на научним већима института, док јавна осуда, поред тога, подразумева и објављивање у "Гласнику Универзитета", на сајту БУ и на свим огласним таблама Универзитета. 

– С обзиром на то да је професорима и асистентима опоменутим због недоличног понашања омогућено да наставе да раде, студентима неће пасти на памет да их пријављују – сматра Петровић и додаје да је јасно да етичким кодексом не могу да се пропишу строже санкције, али да је уз овај документ било неопходно усвојити и правилник о дисциплинској одговорности професора.

– Могућност дисциплинске одговорности професора најављивана је пре пола године. Ипак, када смо се распитивали у овој теми правник Ректората БУ нам је објаснио да новим законом о високом образовању није прописана дисциплинска одговорност професора, већ само студената. Самим тим, да бисмо урадили нешто о овом питању, морамо прво да иницирамо измену спорних законских одредаба – каже наш саговорник.

Академце највише боли то што је Правилником о одговорности студената, као мера за тешке повреде дисциплине, предвиђено искључење студента са факултета, а ова казна се на професоре очигледно не може применити.

Ивана Савић, члан Студентске уније Србије, која је учествовала у изради Кодекса професионалне етике и Правилника о Одбору за професионалну етику, истиче да је неопходно разликовати кршење моралних норми од дисциплинских начела или кривичних дела.

– Наш Етички кодекс усклађен је са свим сличним документима донетим у нашој земљи, али и у иностранству. Размењивали смо искустава са колегама са страних универзитета и покушали да извученом најбољу могућу формулу која би код нас била примењива. Нигде се професори, нити припадници било које друге професије, не кажњавају строже за кршење моралних правила понашања – објашњава наша саговорница и додаје да су приликом израде Кодекса, између осталог, коришћене и препоруке Унеска.

Кодекс предвиђа пет канона који подразумевају однос према професији, студентима, колегама, институцијама и окружењу. Сваки предавач је, према овом документу, дужан да унапређује сопствено знање и компетенције, да промовише правичност, обезбеди највише професионалне стандарде у настави, помаже студентима у интелектуалном развоју, успоставља однос међусобног поверења и уважавања са студентима… Такође, дефинисано је морално неприхватљиво понашање у које спада сваки облик атака на личност младића и девојака, дискриминација, злоупотреба, искоришћавање, сексуално узнемиравање… Под термином сексуално узнемиравање подразумевају се и полно обојене шале и опаске, полна дискриминација, упућивање предлога и захтева сексуалне природе. у вези са сексуалним узнемиравањем, не могу да задовоље правду, али да би се овакви прекршаји санкционисали мора да буде усвојен још један документ.

– Статутом универзитета је прописано да, у случају сексуалног узнемиравања, академци могу да поднесу кривичну пријаву против предавача – наглашава ова студенткиња.

Ј. Попадић

-----------------------------------------------------------

Како професоре кажњавају ван Србије

На већини универзитета ван граница Србије предвиђено је неколико нивоа дисциплинских казни за професоре који прекрше етички кодекс: почиње се са усменим упозорењем, а потом следи писмено упозорење које остаје део досијеа професора за одређени период. Несавесном професору се може одредити и новчана казна, затим смањење плате, смањење плате и деградација у нижи научни ранг, а крајње мере су суспензија, па отказ.

Професори, наравно, имају одређени период да исправе своје понашање, а у тежим случајевима морају да докажу своју невиност у поступку пред факултетским комитетом (судом).

Америчко удружење универзитетских професора, рецимо, не препоручује факултетима да наставнике новчано казне, суспендују или деградирају пре него што се заврши суђење, јер је пракса показала да то може да остави последице по каријеру и живот професора за којег се касније утврди да није крив.