Планови Битеф театра

Битеф театар наставља своју програмску линију коју данас, и даље, најбоље репрезентује вишеструко награђивана представа „Кретање”, редитељке Јоване Томић, тако да ћемо у том стилу у другом делу сезоне припремити представе које ће имати особен редитељски печат младих стваралаца: Ане Јанковић, Немање Мијовића те Андреје Каргачин. Уз иновативан драмски репертоар, оставили смо простор за кореографкињу Дуњу Јоцић, која ће радити са Битеф денс компанијом, као и за ауторски пројекат Милана Манића и Циркусфере, са којима годинама сарађујемо.

Битеф театар, настао као први весник пролећа, јуче је обележио свој 36. рођендан, а Милош Латиновић, директор овог, зрелог позоришта, али и Битеф фестивала, овако је најавио за „Политику” нове планове.  Отвореност Битеф театра, каже, предвиђа копродукцијске пројекте са самосталним уметницима, а добро је познато да у оквиру сегмента рада „Србија у Битефу” на матичној сцени у аутентичном простору реконструисане  евангелистичке цркве у срцу Дорћола, представе изводе театри из Крушевца, Зајечара, Краљева, Граланице, Вршца...

– Свесни истине Питера Брука да позориште живи и дише у садашњости, не по библиотекама или архивима, јер у театру данас, јуче, али и сутра, али и било где на свету аутор је присутан. Позориште је створено да би човек делао и реаговао, јер како су створени „Персијанци” или „Тебанке” или Ибзенове „Сабласти”, али и многи други комади, него као позоришни протест. Театар живи са својом публиком и тај сусрет хистриона и гледалаца је непоновљив, јединствен. Чудотворан, то је река у коју се укорачује само једном, она носи са собом изненађења, али и тера на размишљање. Можда је река у којој можете пронаћи грумен злата или доживети авантуру спуста низ брзаке сликовити израз за позоришни рукопис Битеф театра: авантура, храброст, упорност, нова решења и пре свега талентовани, вредни млади људи – каже Латиновић и додаје:

– Битеф је велика обавеза, тек у кризним временима видите како вам недостају умни људи који би трасирали некакав правац и понудили могућност разрешења. Занимљиво би било да смо могли доживети реакције Мире Траиловић, Јована Ћирилова или Слободана Селенића, Борислава Пекића, на данашње време и догађаје које продукујемо. Велику обавезу су нам оставили у аманет, генерално, а посебно Битефу, јер су осмислили и реализовали, неговали и усавршавали нешто што нико на свету нема. Често се питам можемо ли окречити оно што су они изградили.

Наш саговорник констатује да се сви у Битеф театру труде да бар тај задатак испуне и мисли да би оснивачи били задовољни.

– Задовољни би, верујем, били и тиме што наше опредељење није трчање на кратким стазама, које јесте ефектно и привлачи више пажње, него озбиљна трка, попут стиплчеза, током које морате да прескачете препоне и скачете у ровове пуне воде. А стара је истина, мало модификована, да није добро рећи хоп кад скочиш, него када видип у шта си доскочио. Позориште нас посматра, јер позориште је слика свог времена. Волео бих да видим Шекспира данас – додаје Латиновић, наводећи да Битефова публика тражи другачије позориште, да је афинитет битефовске публике специфичан и формиран репертоаром.

Кад је реч о припремама за Битеф фестивал , Латиновић каже да су оне у току  и објашњава:

– Истина је да у овом тренутку има много непознаница, које нису ни логичне ни потребне, али такође има у Битеф тиму довољно вере и искуства. Мислим да је важно наставити континуитет квалитета Битеф фестивала, јер то је манифестација од значаја за град Београд, самим тим и Србију, а онда и за регион, у којем се жељно чекају ексклузивитети на нашем репертоару. Да ли је то изводљиво видећемо, надам се да јесте. Ми јесмо спремни за прве информације и најаве, али смо и стрпљиви, а особина стрпљивих, како каже Хенри Хоувен, означава спремност да стојимо „ту где јесмо и проживимо ситуацију најбоље што можемо, верујући да ће се нешто скривено открити пред нама”.