Фондови се уздају у Деда Мраза

Већ дуже време грађани који су својевремено купили јединице у инвестиционим фондовима не повлаче новац јер, очигледно, верују да ће промет и цене на берзи променити смер и кренути „узбрдо”, а да ће вредност њихове имовине бити увећана, каже за „Политику” Владимир Павловић, портфолио менаџер отвореног инвестиционог фонда ФИМА проактив. Имовина фондова, која је износила нешто мање од 70 милиона евра, пала је на двадесетак милиона, али је охрабрујуће што се даље не осипа.

Јер, према очекивањима нашег саговорника, после једноипогодишње кризе 2009. ће бити година опоравка берзе и раста свих њених показатеља, што ће се неминовно одразити и на вредност инвестиционих јединица.

Имајући у виду да узроци пада вредности акција на берзи углавном нису резултат лошег пословања и слабих финансијских резултата фирми емитената, већ паничног повлачења инвеститора и пада тражње, Павловић наводи да је фонд, чији је портфолио менаџер, стекао нове и веома значајне и успешне клијенте чије су акције атрактивна тржишна роба.

У Србији, према евиденцији Комисије за хартије од вредности, тренутно послује 15 отворених и два затворена инвестициона фонда, чији је потенцијал веома скроман, поготово имајући у виду штедњу грађана, која би делимично могла да се усмери у фондовску индустрију.

Поређења ради, у Хрватској је фондовска индустрија пре кризе располагала имовином вредном више од четири милијарде евра, колико износи укупна девизна штедња грађана Србије.

– Ипак, стара истина по којој свако зло има и своју добру страну је и шанса портфолио инвеститора да искористе велико појефтињење цена акција, које су главна тржишна роба за фондовску индустрију, за куповину хартија добрих емитената чија ће вредност сигурно расти. Клијенти који сада буду куповали инвестиционе јединице фондова, чија је вредност испод стартне од 1.000 динара, оствариће значајан капитални добитак с растом вредности акција којима се тргује на берзи – сматра Павловић.

И портфолио менаџер Друштва за управљање фондовима Сосијете женерал пензије Марија Јевтић је уверена да ће у следећој години бити много повољнији услови за пословање фондовске индустрије, јер се очекује да ће држава подићи лимит за улагање у иностранство и у депозитне потврде које издају банке са седиштем у државама ЕУ, односно ОЕЦД, а на основу депонованих хартија од вредности.

Подсећања ради, добровољни пензиони фондови из Србије, у складу са законом, могу на тај начин у иностранству да улажу до 10 одсто имовине, а очекује се да се тај износ повећа на 15 до 20 одсто.

Истовремено, постоји могућност да се на тржишту појаве и нове државне дужничке хартије, пре свега муниципалне, односно обвезнице локалних заједница и јавних предузећа, сматра Јевтић.

Портфолио менаџер инвестиционог фонда КД инвестментс Александар Антонијевић истиче да је реални оптимиста у погледу очекивања за следећу годину. По његовим речима, нереално је надати се да ће се берза потпуно опоравити од шокантног суноврата, али се може очекивати да берзански показатељи промене боју и да из црвене пређу у бледозелену.

– Чак и уколико завршни рачуни покажу да је знатан број фирми добро пословао у овој години, тражња се неће осетније повећати, имајући у виду да на међународном тржишту падају цене акција чак и светских гиганата с познатим брендовима – каже наш саговорник.

Ипак, требало би очекивати да држава помогне опоравак берзе, тако што би обогатила асортиман понуде квалитетним дужничким хартијама. Пре свега муниципалним обвезницама општина, градова и региона, које би биле интересантне и сигурне за улагаче, сматра Антонијевић.

Весна Арсенић