Шабић: Волео бих да је БИА као ВБА

Безбедносноинформативна агенција, вештим правним маневром, у одговору на захтев Иницијативе младих за људска права избегла је да достави податак о томе колико је људи прислушкивано током 2005. године, што је поменута невладина организација тражила у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Министар одбране Драган Шутановац донео је супротну одлуку – укинуо је тајност са докумената Војнобезбедносне агенције која је одговорила на захтев исте невладине организације и објавила податак да је током 2007. по основу наредби надлежног истражног судије применила мере надзора и снимања телефонских и других разговора, комуникација другим техничким средствима и оптичка снимања према 35 особа.

Трагом ове информације, желећи да сазнамо шта су, по важећем закону, тајне информације, разговарали смо са Родољубом Шабићем, повереником за информације од јавног значаја, који тврди да БИА годинама игнорише своје обавезе, као и да је однос ове службе према налозима повереника и Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја „хронично проблематичан”.

– Што се тиче неизвршеног налога повереника, БИА је као оправдање навела формални разлог – да не постоји посебан документ који садржи податак о броју прислушкиваних у 2005. години. Ако не постоји документ, они по овом закону нису дужни да га праве. То је тачно, али бих више волео да су поступили као ВБА – изјавио је јуче Шабић за „Политику”.

Према његовим речима, у Србији није на прави начин законски регулисано шта је заправо тајна информација.

– Србија је уз Црну Гору ваљда последња земља Европе која нема савремен закон о класификацији тајних података, који би на конзистентан начин дао одговоре на сва питања у вези са тајношћу информација, степеновањем тајности, начином утврђивања, разлозима и образложењима, надлежношћу, контролом, могућношћу опозива и другим питањима у вези са тим. Уместо једног конзистентног закона, ми имамо конгломерат од више стотина закона и подзаконских аката, углавном старих, превазиђених, чак и контрадикторних, са свим могућностима злоупотреба и других штетних последица које из тога произлазе. Више пута сам упозоравао и владу и скупштину да је крајње време да ову област уредимо на савремен начин, нажалост, за сада без ефекта – објашњава наш саговорник.

Разлог због кога ово питање још није решено, по његовом мишљењу, јесте одсуство свести о томе колико велику штету као друштво трпимо због тога што се у одсуству реда, оставља могућност многима да иза „тајни” које установљавају без критеријума и произвољно крију од јавности ствари које не би смеле – од неспособности и одсуства резултата, преко злоупотреба па до криминала и корупције.

– Други разлог јесте евидентно одсуство политичке воље да се ово питање уреди. Неко у одржавању хаоса препознаје свој интерес. Кад из цивилног сектора стигне одговарајућа иницијатива, она не буде чак ни разматрана – оцењује Шабић.

Да се грађанске иницијативе често занемарују, сведочи Драган Поповић из Иницијативе младих за људска права, чланице Коалиције за слободу приступа информацијама. Наиме, невладине организације, учлањене у ову коалицију, у децембру 2007. године уз помоћ 72.000 потписа грађана покренуле су иницијативу у Народној скупштини за усвајање предлога закона за измену и допуну Закона о слободном приступу информацијама и Предлога закона о класификацији информација. Међутим, још нису добили званично обавештење од скупштине, нити одговор на захтев о утврђивању веродостојности потписа грађана из МУП-а.

– Из Народне скупштине смо неформално сазнали да грађанска иницијатива није стављена на дневни ред, јер су наши предлози закона изгубљени – каже Поповић, додајући да је невероватно да неко игнорише 72.000 људи који су стали иза законског текста.

Повереник за информације од јавног значаја сматра да се, у овом случају „нестанка” грађанских иницијатива, по свему судећи, ради о бирократској индоленцији, неразумевању и потцењивању значаја иницијатива грађана. Иначе, по закону, информација од јавног значаја је сваки податак настао у раду, или у вези с радом, органа јавне власти који је садржан у неком документу.

„Не мисли, жеље или ставови људи који воде органе власти, него информације органа власти које се налазе на неком документу-папиру, цедеу, аудио или видео траци, било ком носачу информација”, објашњава Шабић, додајући да право на слободан приступ информацијама подразумева право грађанина да зна да ли орган власти има информацију коју тражи, у ком документу је садржана, да обави увид у документ и да добије његову копију.

-----------------------------------------------------------

Дачић обећао испуњење налога повереника

И после годину дана Коалиција за слободу приступа информацијама од Министарства унутрашњих послова Србије није добила потврду о веродостојности 72.000 потписа предатих уз предлог закона за измену и допуну Закона о слободном приступу информацијама и Предлога закона о класификацији информација. Није помогло ни решење повереника којим се налаже да МУП у року од три дана достави тражене информације.

– Разговарао о томе са Ивицом Дачићем, министром унутрашњих послова, и он ме је уверио да ће ствар бити „размршена” и да ће мој налог свакако бити извршен. Наравно, много важније од тога је да та два закона што пре дођу на дневни ред скупштине и буду усвојени, јер су нам неопходни. Нажалос,т крајње је неизвесно да ли ће и када то бити – забринут је Шабић.