Талибани запосели већи део Авганистана

Талибани су непрестано присутни на чак 72 одсто територије Авганистана, тврди Међународни савет за безбедност и развој, упркос демантијима који стижу из НАТО-а и владе у Кабулу. Ова међународна невладина организација, са седиштем у Лондону и сталном канцеларијом у Кабулу, објавила је резултате истраживања према којима се за само годину дана непрестано дејство талибана и побуњеника у Авганистану (један или више напада недељно) проширило са 54 на 72 одсто територије, која окружује и главни град Кабул.

Према истраживању, базираном на јавно забележним нападима и локалној перцепцији о присуству талибана, на 21 одсто територије Авганистана талибани повремено дејствују, односно бар једном месечно, док на само седам одсто територије талибани делују просечно мање него једном месечно.

„Ситуација је поприлично застрашујућа. Догодио се драматичан пораст за само годину дана”, истакла је Габријел Арчер, менаџер задужен за развојну политику у Међународном савету за безбедност и развој, а преноси Ројтерс.

Ова организација позива НАТО да преобликује безбедносну стратегију тако што ће се усмерити на побуњенике, чији је продор у јужне, западне и североисточне провинције, као и у престоницу Кабул, алармантан. У извештају под називом „Борба за Кабул: талибанска предност”, Савет додаје да побуњеници „де факто контролишу” цео југ Авганистана, али да су на прагу Кабула као и да у складу са вољом улазе у град.

НАТО, чије трупе у Авганистану броје 50.000 људи, оповргава кредибилитет овог истраживања уз тврдњу да „то једноставно није истина”. Портпарол НАТО-а изјавио је да је тренутно стање у Авганистану такво да није „баш направљен револуционаран напредак”, али да није ни тако лоше како се у истраживању наводи.

„Идеја да талибани контролишу већину територије просто је немогућа”, каже портпарол НАТО-а Џејмс Апатурај и додаје да талибани не контролишу ниједно подручје где су присутне авганистанске и међународне снаге, као и да талибани „побегну кад год у неком подручју авганистанске или међународне снаге патролирају”.

(/slika2)Међутим, Арчерова додаје да докази показују да у Авганистану „талибани диктирају услове, политичке и војне”. Према извештају, три од четири аутопута који воде ка Кабулу под сталном су претњом талибана тако да они „затварају обруч” око Кабула „успостављајући базу у близини града из које полазе у нападе”.

Према проценама Савета, неопходно је да војна „интервенција и обавештајни рад” буду и даље подржани, као и да трупе под командом НАТО-а повећају на 80.000 војника. Ипак, у извештају се додаје да војна акција није решење за проблем у Авганистану већ да је неопходно успоставити „ближу сарадњу између војних и развојних напора”. Експерти наводе да се отварање нових радних места, здравствена заштита, ефикасна политика против индустрије наркотика, писменост, владавина права и слободни медији морају посматрати као „кључни безбедносни инструменти”.

Арчерова понавља тврдњу из извештаја да чак ни после седам година међународна заједница није сигурна да сваки грађанин Авганистана има храну и воду, што указује на „недостатак ефикасне помоћи и развоја” у земљи.

Ову анализу прилика у Авганистану демантовало је Министарство спољних послова у Кабулу позивајући се на недавну оцену делегација Савета безбедности УН да се „Авганистан суочава са компликованом безбедносном ситуацијом, али не и безбедносном кризом”.

Према подацима Уједињених нација, ове године најмање 4.000 људи је погинуло у борбама у Авганистану, а вођа талибана мула Мохамад Омар најавио је да ће садашње десетине оружаних сукоба прерасти у стотине уколико се међународне снаге ускоро не повуку.