Talibani zaposeli veći deo Avganistana

Talibani su neprestano prisutni na čak 72 odsto teritorije Avganistana, tvrdi Međunarodni savet za bezbednost i razvoj, uprkos demantijima koji stižu iz NATO-a i vlade u Kabulu. Ova međunarodna nevladina organizacija, sa sedištem u Londonu i stalnom kancelarijom u Kabulu, objavila je rezultate istraživanja prema kojima se za samo godinu dana neprestano dejstvo talibana i pobunjenika u Avganistanu (jedan ili više napada nedeljno) proširilo sa 54 na 72 odsto teritorije, koja okružuje i glavni grad Kabul.

Prema istraživanju, baziranom na javno zabeležnim napadima i lokalnoj percepciji o prisustvu talibana, na 21 odsto teritorije Avganistana talibani povremeno dejstvuju, odnosno bar jednom mesečno, dok na samo sedam odsto teritorije talibani deluju prosečno manje nego jednom mesečno.

„Situacija je poprilično zastrašujuća. Dogodio se dramatičan porast za samo godinu dana”, istakla je Gabrijel Arčer, menadžer zadužen za razvojnu politiku u Međunarodnom savetu za bezbednost i razvoj, a prenosi Rojters.

Ova organizacija poziva NATO da preoblikuje bezbednosnu strategiju tako što će se usmeriti na pobunjenike, čiji je prodor u južne, zapadne i severoistočne provincije, kao i u prestonicu Kabul, alarmantan. U izveštaju pod nazivom „Borba za Kabul: talibanska prednost”, Savet dodaje da pobunjenici „de fakto kontrolišu” ceo jug Avganistana, ali da su na pragu Kabula kao i da u skladu sa voljom ulaze u grad.

NATO, čije trupe u Avganistanu broje 50.000 ljudi, opovrgava kredibilitet ovog istraživanja uz tvrdnju da „to jednostavno nije istina”. Portparol NATO-a izjavio je da je trenutno stanje u Avganistanu takvo da nije „baš napravljen revolucionaran napredak”, ali da nije ni tako loše kako se u istraživanju navodi.

„Ideja da talibani kontrolišu većinu teritorije prosto je nemoguća”, kaže portparol NATO-a Džejms Apaturaj i dodaje da talibani ne kontrolišu nijedno područje gde su prisutne avganistanske i međunarodne snage, kao i da talibani „pobegnu kad god u nekom području avganistanske ili međunarodne snage patroliraju”.

(/slika2)Međutim, Arčerova dodaje da dokazi pokazuju da u Avganistanu „talibani diktiraju uslove, političke i vojne”. Prema izveštaju, tri od četiri autoputa koji vode ka Kabulu pod stalnom su pretnjom talibana tako da oni „zatvaraju obruč” oko Kabula „uspostavljajući bazu u blizini grada iz koje polaze u napade”.

Prema procenama Saveta, neophodno je da vojna „intervencija i obaveštajni rad” budu i dalje podržani, kao i da trupe pod komandom NATO-a povećaju na 80.000 vojnika. Ipak, u izveštaju se dodaje da vojna akcija nije rešenje za problem u Avganistanu već da je neophodno uspostaviti „bližu saradnju između vojnih i razvojnih napora”. Eksperti navode da se otvaranje novih radnih mesta, zdravstvena zaštita, efikasna politika protiv industrije narkotika, pismenost, vladavina prava i slobodni mediji moraju posmatrati kao „ključni bezbednosni instrumenti”.

Arčerova ponavlja tvrdnju iz izveštaja da čak ni posle sedam godina međunarodna zajednica nije sigurna da svaki građanin Avganistana ima hranu i vodu, što ukazuje na „nedostatak efikasne pomoći i razvoja” u zemlji.

Ovu analizu prilika u Avganistanu demantovalo je Ministarstvo spoljnih poslova u Kabulu pozivajući se na nedavnu ocenu delegacija Saveta bezbednosti UN da se „Avganistan suočava sa komplikovanom bezbednosnom situacijom, ali ne i bezbednosnom krizom”.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, ove godine najmanje 4.000 ljudi je poginulo u borbama u Avganistanu, a vođa talibana mula Mohamad Omar najavio je da će sadašnje desetine oružanih sukoba prerasti u stotine ukoliko se međunarodne snage uskoro ne povuku.