Немоћ власти

Атина, 9. децембра – На познатом тргу Омонија, запослени у полупаним радњама јутрос су скупљали срчу. Они који су тај посао већ обавили, разбијене излоге су некако закрпили картонима, понегде и деловима намештаја – и надали се муштеријама. Штета јесте направљена, али живети се мора.

Пре подне, цела Атина, укључујући и њен вандализовани центар, изгледали су сасвим нормално. Без проблема сам туда прошао аутомобилом, премештајући га из гараже у којој сам га у недељу оставио немајући куд, до хотелског паркинга. Прошао сам и поред Парламента, који је јуче био поприште жестоких окршаја: није тамо било ни војске под пуном спремом, ни младих наоружаних каменицама и гневом.

Данас по подне, тамо је реприза јучерашњег дана. С том разликом што испред здања највише власти земље нема више главне, највеће, националне божићне јелке, чије су светиљке званично требало да затрепере још пре два дана, најављујући велики празник мира и љубави за око две недеље (Грчка православна црква се равна по календару већине хришћана). Та јелка је ноћас спаљена – и тако постала симбол драме кроз коју ових дана пролази нација.

Божићна јелка у пламену данас је на насловним странама свих грчких новина, можда и као симбол немоћи власти да се супротставе таласу нереда који и овог, четвртог дана од несрећног убиства једног тинејџера од стране полиције, сваког јутра има своје осеке, доносећи наду да је можда све готово – а поподне нове плиме које обнављају стрепње да ће нереди потрајати и да се све неће добро завршити – кад год да се заврши.

Грчка влада последњих дана очигледно не успева у својој основној дужности – да обезбеди ред и мир и имовину. Правим чудом, овај талас нереда је досад остао само на једној жртви, чија је трагедија све ово и покренула.

Од власти која примењује прекомерну силу, гора је само она која, кад је то заиста неопходно, не примењује довољну силу. У таквој ситуацији, на сцену ступа анархија – коју све овдашње телевизијске станице преносе уживо, из сата у сат.

„Држава као да је у колапсу”, тврди опозициони Пасок. Премијер Костас Караманлис је ноћас имао консултације и са својим политичким ривалима и са председником Парламента, очекивало се да ће можда бити проглашено и ванредно стање, али ништа се није догодило. Са већином од само једног посланика, он хода по веома високој, клизавој жици.

Да се овако нешто догађа негде другде, и да полиција не успева да се томе супротстави, на улице би била изведена друга легитимна сила којом располаже држава – војска. Тако нешто у Грчкој изгледа да није опција. На питање зашто, грчке колеге ми објашњавају да су то пре свега трауматичне успомене на улогу војске у националним пословима између 1967 и 1974, када је земљу водила војна хунта.

Али, по свему судећи, ништа мање непопуларна је и полиција. „Полицијска бруталност је Грчкој дошла до грла”, објаснио је светском новинарском скупу који се одржава у грчкој престоници колега из Атине који има улогу домаћина. Као илустрацију, навео је случај од пре три године, када је полиција брутално пребила једног момка само зато што је на погрешном месту прелазио улицу. Случај до данас није добио судски расплет.

Док учесницима конференције даје упутства да буду опрезни и која места да избегавају, Атињанка која је у организационом комитету скупа, свима се извињава, као да је она нечим допринела да се град домаћин представи у најружнијем светлу. „Ја желим да моја земља буде безбедна” – каже. „И биће безбедна”, додаје.

Талас протеста у коме главну реч воде млади људи, средњошколци и студенти, у којима неки виде анархисте, неки хулигане, неки вандале проћи ће, раније или касније. Грчка ће тада морати да се на прави начин суочи сама са собом – и још једном се помно погледа у свом политичком, економском и, надасве, социјалном огледалу.