Nemoć vlasti

Atina, 9. decembra – Na poznatom trgu Omonija, zaposleni u polupanim radnjama jutros su skupljali srču. Oni koji su taj posao već obavili, razbijene izloge su nekako zakrpili kartonima, ponegde i delovima nameštaja – i nadali se mušterijama. Šteta jeste napravljena, ali živeti se mora.

Pre podne, cela Atina, uključujući i njen vandalizovani centar, izgledali su sasvim normalno. Bez problema sam tuda prošao automobilom, premeštajući ga iz garaže u kojoj sam ga u nedelju ostavio nemajući kud, do hotelskog parkinga. Prošao sam i pored Parlamenta, koji je juče bio poprište žestokih okršaja: nije tamo bilo ni vojske pod punom spremom, ni mladih naoružanih kamenicama i gnevom.

Danas po podne, tamo je repriza jučerašnjeg dana. S tom razlikom što ispred zdanja najviše vlasti zemlje nema više glavne, najveće, nacionalne božićne jelke, čije su svetiljke zvanično trebalo da zatrepere još pre dva dana, najavljujući veliki praznik mira i ljubavi za oko dve nedelje (Grčka pravoslavna crkva se ravna po kalendaru većine hrišćana). Ta jelka je noćas spaljena – i tako postala simbol drame kroz koju ovih dana prolazi nacija.

Božićna jelka u plamenu danas je na naslovnim stranama svih grčkih novina, možda i kao simbol nemoći vlasti da se suprotstave talasu nereda koji i ovog, četvrtog dana od nesrećnog ubistva jednog tinejdžera od strane policije, svakog jutra ima svoje oseke, donoseći nadu da je možda sve gotovo – a popodne nove plime koje obnavljaju strepnje da će neredi potrajati i da se sve neće dobro završiti – kad god da se završi.

Grčka vlada poslednjih dana očigledno ne uspeva u svojoj osnovnoj dužnosti – da obezbedi red i mir i imovinu. Pravim čudom, ovaj talas nereda je dosad ostao samo na jednoj žrtvi, čija je tragedija sve ovo i pokrenula.

Od vlasti koja primenjuje prekomernu silu, gora je samo ona koja, kad je to zaista neophodno, ne primenjuje dovoljnu silu. U takvoj situaciji, na scenu stupa anarhija – koju sve ovdašnje televizijske stanice prenose uživo, iz sata u sat.

„Država kao da je u kolapsu”, tvrdi opozicioni Pasok. Premijer Kostas Karamanlis je noćas imao konsultacije i sa svojim političkim rivalima i sa predsednikom Parlamenta, očekivalo se da će možda biti proglašeno i vanredno stanje, ali ništa se nije dogodilo. Sa većinom od samo jednog poslanika, on hoda po veoma visokoj, klizavoj žici.

Da se ovako nešto događa negde drugde, i da policija ne uspeva da se tome suprotstavi, na ulice bi bila izvedena druga legitimna sila kojom raspolaže država – vojska. Tako nešto u Grčkoj izgleda da nije opcija. Na pitanje zašto, grčke kolege mi objašnjavaju da su to pre svega traumatične uspomene na ulogu vojske u nacionalnim poslovima između 1967 i 1974, kada je zemlju vodila vojna hunta.

Ali, po svemu sudeći, ništa manje nepopularna je i policija. „Policijska brutalnost je Grčkoj došla do grla”, objasnio je svetskom novinarskom skupu koji se održava u grčkoj prestonici kolega iz Atine koji ima ulogu domaćina. Kao ilustraciju, naveo je slučaj od pre tri godine, kada je policija brutalno prebila jednog momka samo zato što je na pogrešnom mestu prelazio ulicu. Slučaj do danas nije dobio sudski rasplet.

Dok učesnicima konferencije daje uputstva da budu oprezni i koja mesta da izbegavaju, Atinjanka koja je u organizacionom komitetu skupa, svima se izvinjava, kao da je ona nečim doprinela da se grad domaćin predstavi u najružnijem svetlu. „Ja želim da moja zemlja bude bezbedna” – kaže. „I biće bezbedna”, dodaje.

Talas protesta u kome glavnu reč vode mladi ljudi, srednjoškolci i studenti, u kojima neki vide anarhiste, neki huligane, neki vandale proći će, ranije ili kasnije. Grčka će tada morati da se na pravi način suoči sama sa sobom – i još jednom se pomno pogleda u svom političkom, ekonomskom i, nadasve, socijalnom ogledalu.