Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сахрањен Алексије Други

Сахрањен Алексије Други
Са последњег испраћаја патријарха Алексија Другог (Фото АФП)

Специјално за „Политику”
Москва, 9. децембра – Руска престоница је данашњи дан дочекала мрачнија него обично. Све украсне светиљке, а било их је толико да је блештала као новогодишња јелка, угашене су у знак жалости због смрти петнаестог руског патријарха Алексија Другог.

Опраштање од патријарха московског и целе Русије трајало је три дана у Храму Христа Спаситеља испред кога су људи чекали по неколико сати да би одали последњу почаст „светом човеку”, како су га називали. Храм је данас готово затрпан белим ружама које су верници доносили знајући да је то било омиљено цвеће Алексија Другог.

Јутрошња служба започела је након позива који је огласило најтеже звоно у Русији, тешко 30 тона, и у њој је учествовало 150 архијереја Руске и других православних цркава из из целог света. Литургију је служио митрополит смоленски и калињинградски Кирил. Служба је завршена говором о томе шта је све за живота успео да уради покојни патријарх. Митрополит Кирил назвао је покојног патријарха „човеком планетарног значаја” чије је „велико служење досезало далеко изван границе Русије”. Према његовим речима, за време Алексија Другог Руска православна црква постала је „једина снага која је чувала традицију и вредности свете Русије”. Патријарх је „увек уважавао суверенитет држава на територији бившег СССР-а, али је схватао да те поделе не могу да деле јединствен систем вредности тих народа”, рекао је Кирил. Он је позвао хиљаде људи које су се јутрос окупиле у храму да се моле за душу преминулог Алексија Другог.

После литургије уследило је опевање које је служио патријарх васељенски Вартоломеј са свештеницима одевеним у беле ризе – симбол тога да умрли очекује ускрснуће. Патријарха су опевали заједно васељенски патријарх Вратоломеј и митрополит смоленски и калињинградски Кирил. Помагали су им патријарх грузијски Илија, румунски Данило, Атински и целе Хеладе Јероним, тирански и целе Албаније Анастасије, чешке и словачке Христофор.

Поред православних свештеника опевању су присуствовали и кардинали Римске католичке цркве, католикос (свеопшти) свих Јермена, англикански епископи, представници евангелистичке цркве, рабини, муфтије, укратко – представници свих конфесија.

У Храму Христа Спаситеља последњу пошту патријарху одали су и руски председник Медведев и премијер Путин, као и бројни представници политичког и јавног живота.

После опевања, погребна поворка обишла је трипут око храма, а онда кренула московским улицама посутим цвећем, на којима су хиљаде људи, упркос киши, стајале да се последњи пут опросте од човека кога су многи сматрали „човеком епохе”, примером и за вернике и за оне који не верују. Последња служба одслужена је у Богојављенској цркви која се назива и Јелоховском, у којој је Алексије Други хиротонисан за патријарха и у којој је одслужио своју прву службу. Поглавар Руске православне цркве сахрањен је недалеко од моштију свог небеског покровитеља митрополита московског Алексија.

У тренутку када је ковчег спуштен у гробницу, погребна звона смењена су кратким радосним звоњењем које симболизује прелазак душе у вечни живот.

Јелоховска црква је једна од најстаријих у Москви. Чак и у совјетска времена, кад је већина храмова била затворена, она је је радила и имала је статус патријаршије.

У име СПЦ од руског патријарха опростио се митрополит цетињски Амфилохије, а у има државе председник Борис Тадић. Опроштају су присуствовали и председници Белорусије, Јерменије, Молдавије, Абхазије и Јужне Осетије.

Све руске државне телевизије директно су преносиле погребну церемонију и прилагодиле свој програм дану жалости. Из њега су избачене све забавне емисије и рекламе.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.