Рис стигао из Мађарске

Нови становник „Врта добре наде” привикао се на свој нови дом. Рис стар десет година стигао је прошлог месеца из Мађарске у београдску оазу. Његов долазак није ишао тако глатко, не каже се у народу џабе „бесан као рис”.

– У току транспорта тресла се превозна кутија од њега, али није било већих проблема. Био је неколико дана на привикавању, прошао лекарске прегледе, карантин и друге процедуре да бисмо били сигурни да је све у реду. Морао је да научи где ће да добија храну. Постепено смо га пуштали у спољашњи простор да се шета. Једног дана пустили смо га у његово станиште, ушао је и прихватио га као да је одувек био овде – прича Кристијан Овари, биолог Зоолошког врта.

Сада рис користи цело своје двориште. Воли да се сунча, а када му је вруће завуче се у хладовину.

За посетиоце, он је мистична животиња. Добро се скрива због свог истачканог крзна, али ако је неко ентузијаста, неће му тешко пасти да завири кроз прозор и решетке да би га пронашао.

Нови становник Зоо-врта још није добио име, а конкурс је у току. Предлози могу да се пошаљу на званични „инстаграм” налог Бео зоо-врта.

– Много се двоумимо. Он је родом из Немачке, а долази нам из Мађарске. За наш језик мађарска имена су поприлично тешка за изговор, тако да бисмо волели да му дамо неко наше име – истиче Овари и наводи да је у плану да се за немачко-мађарско-српског риса набави и женка.

Зоолошком врту, према речима биолога, рис је значајан зато што је добар амбасадор проблематике са којом се сусреће у природи, као и остале животиње шумског станишта. Када нам је он близу ока и срца, биће смисленије и заштитити шумски еко-систем, а из тога профитирају све животиње које ту живе.

Рис је веома угрожена врста, тешка је за изучавање и за проналазак у природи јер, за разлику од лисице, вука и медведа, она зазире од људи.

– Не жели да приђе људским насељима, друге животиње знају да претурају по кантама, да узимају отпатке, да се завлаче у подруме, на таване да лове мишеве и пацове. Рис, међутим, то не ради. Он се појављује у лепом, здравом шумском еко-систему. Врхунски је предатор, не плаши се ниједне животиње у шуми, избегава медведа и друге против којих нема шансе. А мужјак, који има до 30 килограма, може да убије срну, бика, јелена… – објашњава Овари и наглашава да се он нечујно креће захваљујући длакавим шапама, тихо се прикрада и веома добро види ноћу.

У заточеништву ове дивље мачке могу да доживе и 25 година. У природи је то другачије, погађају их разне болести, поготово оне од наших кућних љубимаца, као што су беснило и мачја куга.

У новембру 2022. на Ђердапској магистрали риса је ударио ауто. Ова прича имала је срећан крај. Дивља мачка завршила је у Зоолошком врту где му је пружена помоћ.

– Он је оздравио, а онда у сарадњи са министарством, Природњачким музејом и Заводом за заштиту природе враћен је у природу и стављена му је огрлица да би се могло пратити како ће се адаптирати – каже биолог.

„Врт добре наде” богатији је и за бебу кенгура која се родила 15. јануара. Младунче ужива са мамом и татом, а већ се навикло и да позира за фотографије, радо прилази прозору да поздрави посетиоце.

Највеће ишчекивање – слон

Зоолошки врт намерава да доведе и нову врсту – монголског ждрала, велику и нежну животињу која има занимљив начин удварања. Имају жељу да пронађу мравоједу женку, али и да упаре друге врсте. Највеће ишчекивање за посетиоце јесте слон, који би требало ове године да стигне у новоопремљено станиште.Сиви соко и кобац поново у природи

У „Врту добре наде” годишње се рехабилитује неколико стотина животиња које се у сарадњи са Заводом за заштиту природе и надлежним институцијама враћају у природу. Недавно је обављен преглед, прстеновање и враћање у природу јединки сивог сокола и копца.

Женку сивог сокола ударио је ауто, а птицу је пронашла наша суграђанка која ју је однела у Бео зоо-врт. Женка копца преузета је у Батајници по пријави грађана крајем јануара и од тада се опорављала у овом врту.