Ris stigao iz Mađarske

Novi stanovnik „Vrta dobre nade” privikao se na svoj novi dom. Ris star deset godina stigao je prošlog meseca iz Mađarske u beogradsku oazu. Njegov dolazak nije išao tako glatko, ne kaže se u narodu džabe „besan kao ris”.

– U toku transporta tresla se prevozna kutija od njega, ali nije bilo većih problema. Bio je nekoliko dana na privikavanju, prošao lekarske preglede, karantin i druge procedure da bismo bili sigurni da je sve u redu. Morao je da nauči gde će da dobija hranu. Postepeno smo ga puštali u spoljašnji prostor da se šeta. Jednog dana pustili smo ga u njegovo stanište, ušao je i prihvatio ga kao da je oduvek bio ovde – priča Kristijan Ovari, biolog Zoološkog vrta.

Sada ris koristi celo svoje dvorište. Voli da se sunča, a kada mu je vruće zavuče se u hladovinu.

Za posetioce, on je mistična životinja. Dobro se skriva zbog svog istačkanog krzna, ali ako je neko entuzijasta, neće mu teško pasti da zaviri kroz prozor i rešetke da bi ga pronašao.

Novi stanovnik Zoo-vrta još nije dobio ime, a konkurs je u toku. Predlozi mogu da se pošalju na zvanični „instagram” nalog Beo zoo-vrta.

– Mnogo se dvoumimo. On je rodom iz Nemačke, a dolazi nam iz Mađarske. Za naš jezik mađarska imena su poprilično teška za izgovor, tako da bismo voleli da mu damo neko naše ime – ističe Ovari i navodi da je u planu da se za nemačko-mađarsko-srpskog risa nabavi i ženka.

Zoološkom vrtu, prema rečima biologa, ris je značajan zato što je dobar ambasador problematike sa kojom se susreće u prirodi, kao i ostale životinje šumskog staništa. Kada nam je on blizu oka i srca, biće smislenije i zaštititi šumski eko-sistem, a iz toga profitiraju sve životinje koje tu žive.

Ris je veoma ugrožena vrsta, teška je za izučavanje i za pronalazak u prirodi jer, za razliku od lisice, vuka i medveda, ona zazire od ljudi.

– Ne želi da priđe ljudskim naseljima, druge životinje znaju da preturaju po kantama, da uzimaju otpatke, da se zavlače u podrume, na tavane da love miševe i pacove. Ris, međutim, to ne radi. On se pojavljuje u lepom, zdravom šumskom eko-sistemu. Vrhunski je predator, ne plaši se nijedne životinje u šumi, izbegava medveda i druge protiv kojih nema šanse. A mužjak, koji ima do 30 kilograma, može da ubije srnu, bika, jelena… – objašnjava Ovari i naglašava da se on nečujno kreće zahvaljujući dlakavim šapama, tiho se prikrada i veoma dobro vidi noću.

U zatočeništvu ove divlje mačke mogu da dožive i 25 godina. U prirodi je to drugačije, pogađaju ih razne bolesti, pogotovo one od naših kućnih ljubimaca, kao što su besnilo i mačja kuga.

U novembru 2022. na Đerdapskoj magistrali risa je udario auto. Ova priča imala je srećan kraj. Divlja mačka završila je u Zoološkom vrtu gde mu je pružena pomoć.

– On je ozdravio, a onda u saradnji sa ministarstvom, Prirodnjačkim muzejom i Zavodom za zaštitu prirode vraćen je u prirodu i stavljena mu je ogrlica da bi se moglo pratiti kako će se adaptirati – kaže biolog.

„Vrt dobre nade” bogatiji je i za bebu kengura koja se rodila 15. januara. Mladunče uživa sa mamom i tatom, a već se naviklo i da pozira za fotografije, rado prilazi prozoru da pozdravi posetioce.

Najveće iščekivanje – slon

Zoološki vrt namerava da dovede i novu vrstu – mongolskog ždrala, veliku i nežnu životinju koja ima zanimljiv način udvaranja. Imaju želju da pronađu mravojedu ženku, ali i da upare druge vrste. Najveće iščekivanje za posetioce jeste slon, koji bi trebalo ove godine da stigne u novoopremljeno stanište.Sivi soko i kobac ponovo u prirodi

U „Vrtu dobre nade” godišnje se rehabilituje nekoliko stotina životinja koje se u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode i nadležnim institucijama vraćaju u prirodu. Nedavno je obavljen pregled, prstenovanje i vraćanje u prirodu jedinki sivog sokola i kopca.

Ženku sivog sokola udario je auto, a pticu je pronašla naša sugrađanka koja ju je odnela u Beo zoo-vrt. Ženka kopca preuzeta je u Batajnici po prijavi građana krajem januara i od tada se oporavljala u ovom vrtu.