Уметност је потреба да утешимо душу

22. БФИ

Омар Ражих, либански кореограф и играч, који већ шест година живи и ради у Лиону,  са Компанијом „Макамат” наступиће на почетку 22. Београдског фестивала игре вечерас и сутра увече од 20 часова са комадом „Бејтна”, што значи „наш дом”, у престоничком биоскопу „Балкан”. А потом ћемо га у недељу, 9. марта, гледати у истом простору и термину, у соло остварењу под називом „Игра није за нас”. У прве две вечери „Бејтна” нуди искрен позив у нечији дом: жељу за здрављем, срећом, задовољством, саосећањем и пријатељством. То је здравица уметничком занату и кореографској конструкцији, баш колико и осврт на форме и ситуације које припадају прошлости. На сцени су четири кореографа, више играча и музичара, као и Омарова мајка.

– Куваћемо на сцени, а на сваком извођењу позивамо и локалне играче и кореографе да буду с нама. То је веома посебно окупљање због којег ми је важно да не дођемо с фиксираним програмом, већ да комуницирамо с градом у који смо дошли, са простором и локалном средином –каже Ражих. И додаје да је уметност  једноставна, а да је уметничко стваралаштво потрага за постављањем најкомплекснијих питања људског бића.

– То је, такође, потреба да утешимо своју душу и ум мелодијом, сликом, гестом, посебно када су одговори скривени... Знам да је било чудно што сам изабрао да се бавим игром у земљи која је излазила из грађанског рата, разарања, смрти и губитака. Међутим, игра је у то време изгледала као најреволуционарнији, најпровокативнији и најконфронтиранији језик. Са њом сам успевао да надјачам табуе прошлости и будућности, унутар и ван града у коме сам одрастао. Временом сам открио да ти табуи нису само у друштвеном, већ и у културном животу. Игра је за нас, уметнике. Игра припада свакодневном животу, улици, обичним људима у публици… – каже Ражих.

Ражих ће у Београду 9. марта одиграти соло комад, у сопственој кореографији, под називом „Игра није за нас”, који је и даље на турнеји. Тако нас води у свој свет игре и аутобиографски универзум, третира „перформанс” као окупљање и заједничко искуство. Тело које игра ствара сопствена правила, своју структуру и личне инспирације. Сам на сцени, он игра и говори о интимним догађајима, стварности која више не постоји, о слици која бледи, али и оној која уме да превари. Прикази, значења, осећања, људи, срећни тренуци, све је залеђено. Као да се данас и пред нама открива свет без прошлости.

Признат код критике и публике, кореограф и играч Омар Ражих, важна је личност савремене игре у Либану и арапском свету. Основао је „Макамат„ у Бејруту 2002. У Француску се преселио 2018. године и основао своју трупу у Лиону. Одликован је титулом Витеза Ордена уметности и књижевности у Француској. Дипломирао је позоришне студије на Универзитету Либана и магистрирао студије уметничке игре на британском Универзитету у Сарију. Аутор је више од двадесет кореографских остварења, док његова дела доводе у питање перцепцију јединства и сингуларности тела, тражећи изванредно физичко присуство кроз енергичне покрете са снажним друштвено-политичким везама. Провео је више од две деценије истражујући и усавршавајући свој кореографски језик. Наступао је са својом компанијом у више од стотину различитих градова широм света, на местима као што су Фестивал Бољшог театра, Фестивал RomaEuropa, Међународни фестивал у Единбургу, Атински фестивал...

Оснивач је Бејрутске међународне платформе за игру – БИПОД, једног од најзначајнијих фестивала у региону. Од 2004. године фестивал нуди богат међународни програм представа, радионица, предавања и сусрета. Суоснивач је регионалне мреже савремене игре Масахат Данс која делује широм Либана, Сирије, Палестине и Јордана. Ова амбициозна регионална веза је проширена на платформу Моултаге Леумоун, коју је Ражих формирао са циљем да пружи прилику младим и етаблираним арапским уметницима да прикажу и развију свој рад. Изузетан простор извођачких уметности у срцу Бејрута – Цитерне Беирут – основао је 2017. године, са циљем непрекидне циркулације искустава и креације. Међутим, простор је демонтиран у августу 2019. године, због економског и политичког колапса у земљи. Суоснивач је дигиталне платформе Цитерне.ливе.

Омар Ражих: Бришемо границе и етикетирање људи

На јучерашњој конференцији за медије, Омар Ражих је рекао да до сада никада нису играли комад „Бејтна” у простору какав је биоскоп Балкан.

– Заправо свако извођење је јединствено. Постоје разлике на гостовањима по реакцијама људи, последњих 20 минута уводимо у „Бејтну” и посетиоце на сцену – изјавио је уметник и додао:

– Моја трупа је први пут код вас са две представе веома различите.  Први комад „Бејтна” говори о заједништву, дељењу сцене и живота. Играчи из различитих култура су ту, али и моја мајка која кува за све нас. Ту су сви због игре , али се кува да би се симболика о заједничком животу истакла. „Игра није за нас”  је соло комад који намеће  питања ко сме да игра, чему она  служи и отвара тему слободе. Инспирација је дошла из Либана, али и многе друге везе, друштвене и политичке су присутне. Желим да бришемо границе и етикетирање људи. Кроз гостовања желим да разумем своју публику. У овом солу од првог минута публика мора да нађе одговор зашто се налази у театру. Стварам комуникацију на сцени и са публиком и игра то треба да носи у себи и све више сам  на то фокусиран. Не можемо утицати на то одакле долазимо, али можемо утицати на то куда идемо. Битно је поштовање према оном другом. Губимо осећај заједништва и морамо разговарати чак и кад размишљамо различито.

На шаљиво питање која јела се кувају у „Бејтни”,  Омар је  одговорио:

- Традиционална либанска храна, махунарке и нека врста хлеба. Моја мајка није уметница али је битна у овом комаду и симболизује доста тога.