Необичан хоби чачанског инжењера

Чачанин Сретко Попадић је дипломирани инжењер технологије и пасионирани љубитељ секира. У својој канцеларији их има више од 300, а неке су старе и више од 1.000 година. У Чачак их је доносио са свих страна света, пратећи њихову употребну вредност кроз векове. Каже да је секира, као алат али и убојито оружје, одолела цивилизацијским напрецима, готово да се израђује, али и користи истоветно од настанка до данас.

– Проучавао сам викиншку историју и традицију и то ме је потакло да кренем да сакупљам и рестаурирам старе секире. Најчешће се оне могу наћи на бувљацима, као што су наш чачански у Љубићу, затим у Краљеву, Бубањ потоку, Руми. За три године сакупио сам их више од 300 стотине, из целог света – каже Сретко Попадић, инжењер технологије који иза себе има више десетина иновација.

Свака секира окачена на зиду његове канцеларије има свој историјат. Неке су коришћене за сечу дрвета или камена, поједине имају искључиво декоративну сврху, док су неке коришћене као хладно оружје у борби.

– Једна од њих је такозвана „варјашка”, односно византијска секира која је била део наоружања, а њено порекло датира од петог до седмог века нове ере, дакле пре 1.200 година. Она је служила за борбу, а у то време се појављује и оклоп код ратника, па је било потребно пробити га неким подесним предметом. Та секира је и данас јака и масивна – прича Попадић, додајући да му је омиљена секира која има обележја српске традиције.

– Та секира потиче из 813. године са локације код Крушевца, у Раваници. Види се да тада још нису постојали ексери, већ су током израде у циљу њене функционалности употребљени клинови, какви се данас користе за поткивање коња. Секира коју поседујем и данас има облик из тог времена – прича Сретко, додајући да је кроз историју секира осим употребне, имала и статусни симбол.

Попадић каже да се на основу начина израде, одабира материјала, па и дизајна секире може вековима уназад ценити и привредна делатност држава из којих потичу. Има примерке из целог света, а међу њима и оне из Немачке које, иако потичу из далеке прошлости, све су у функцији.

– Све имају жигове и веома су квалитетне, почев од одабира материјала за израду, преко функционалности, па до изгледа. Те секире старе по више векова данас су огледало немачке привреде кроз историју. Занимљиве су и руске секире, које су нешто другачије, по облику пре свега, јер осим што су квалитетне, Руси су их израђивали из једног дела. Потом постоји и врста секире, такозвана брадва, и она је служила за обраду дрвета и тесање. Њих имам из више држава. Са једне стране је закривљена и лагана, како би са једне стране могла да сече, а са друге да се скида кора – објашњава саговорник, додајући да међу изложеним експонатима има и ватрогасних секира, које су вековима препознатљиве по томе што имају део за качење на каиш. Све које овај Чачанин поседује су оштре и употребљиве.

Саговорник каже да у свету постоји значајан број колекционара, који попут њега сакупљају и репарирају старе секире. Највише их је у Немачкој, где и он на форумима путем друштвених мрежа с колекционарима размењује искуства.