Да ли ће Брчко мењати статус

Специјално за „Политику”

Брчко – Тачно пре четврт века проглашен је дистрикт Брчко, као рецидив дејтонског процеса. Од тада тај датум се званично слави као Дан дистрикта. По правилу славље које подсећа на соцреалистичко са богатом иконографијом и регионалним музичким звездама. И ове године је било свечано, али у садашњој политичкој ситуацији у БиХ управо се дистрикт Брчко појављује као простор којим се уцењује Република Српска. Бошњачки лидери из Сарајева траже да се промени статус Брчког и да га треба доделити Федерацији БиХ, чиме би се прекинуо територијални континуитет РС.

Брчко је замишљено као кондоминијум два ентитета БиХ којима је формално поверена заједничка управа над овом територијом на северу БиХ. Ово решење је испуњавало два услова – да не буде прекинут континуитет територије РС а да ФБиХ има приступ луци на Сави. Поставили смо истоветна питања о будућности дистрикта градоначелнику Синиши Милићу, који је кадар СНСД-а, и супервизору Луису Кришоку.

„Дистрикт Брчко је место компромиса које је настало као резултат арбитраже, а у циљу очувања дејтонских преговора о БиХ. Брчко и данас има такву улогу да чува Дејтонски споразум и двоентитетску конструкцију БиХ. И поред чињенице да је из ексклузивног власништва РС изузет, арбитражом, дистрикт је обезбедио континуитет РС, што је био кључни захтев РС у арбитрaжи, док је ФБиХ добила приступ луци у Брчком. Ако развој дистрикта у политичком смислу буде ишао у том правцу и дистрикт има перспективу. РС, колико нам је познато, ниједним поступком није угрозила дистрикт. Током свих 25 година постојања снабдева дистрикт струјом иако је то у омеру 50:50 одсто била и обавеза другог ентитета, а у складу са Арбитражном одлуком, што ФБиХ никада није испоштовала”, каже Милић.

Зато, по његовим речима, не постоји нити један ни правни ни политички разлог, а који је проузроковала РС, да се мења правни и статусни положај дистрикта као кондоминијума два ентитета.

„Супервизија је имала значајну улогу нарочито у првим годинама након рата. Данас, када је Брчко уставна категорија БиХ, договорена политички и верификована у ПС БиХ, нестаје и потреба за међународним патронатом. Наравно, с обзиром на овлашћења али и ограничене капацитете дистрикта као јединице локалне самоуправе, сигурно је да ће нам требати нека врста техничке подршке, коју би имајући у виду наше опредељење да се крећемо у правцу ЕУ, могла пружити делегација ЕУ”, сматра Милић.

Супервизор Луис Кришок за „Политику” каже: „Супервизија ће се наставити без прекида све док коначна одлука не буде у потпуности имплементирана. Обавезе и услови дефинисани су самом одлуком и укључују потпуно поштовање обавеза оба ентитета прописаних у њој и ефикасно, и по свему судећи, трајно функционисање институција дистрикта. Остварен је значајан напредак, а локалне власти су преузеле већу одговорност. Кључно питање није само да ли Брчко може управљати самим собом – већ је и да ли су сви актери, на свим нивоима власти, у потпуности посвећени очувању аутономије дистрикта и његовог мултиетничког карактера.”

У последње време много је гласова да би се статус Брчког требао мењати. Да ли ће доћи до тога?

„Ја бих оспорио премису овог питања. Статус Брчког ће бити у складу са одлукама Арбитражног трибунала, што је поновљено у Амандману бр. 1 на Устав БиХ. БиХ има обавезу у складу са условима коначне арбитражне одлуке, према којима трибунал задржава надлежност и може донети измене Коначне арбитражне одлуке због непоштовања услова. Међународна заједница остаје опредељена да штити аутономију Брчког и да га заштити од било каквих политичких притисака. Брчко је показало да његов модел управљања може функционисати када се локални лидери понашају одговорно. Како би се осигурао наставак успеха, фокус не би требао бити на статусу дистрикта, већ на унапређењу начина управљања, поспешивању економских прилика, јачању владавине права и осигурању услова да Брчко и даље служи као симбол стабилности и сарадње у Босни и Херцеговини”, истиче Кришок.

Илија Студен, власник неколико фабрика које чине највећи привредни комплекс у граду, сматра да је неопходна смена генерација у политици и јача интеракција са привредом. То је услов да би се кренуло напред, каже он за „Политику” и додаје: „Власт мора законима и политиком спречавања одлива активног становништва у иностранство обезбедити одржив амбијент за улагања.”

Петар Ђокић, министар енергетике у Влади РС, каже нам: „Српска испуњава све обавезе према Брчком. Само кроз обезбеђивање субвенциониране електричне енергије у протеклих петнаестак година РС је практично донирала дистрикту 70 милиона марака, чиме је највећи донатор дистрикта.” Поред тога, каже Ђокић, „Влада РС обезбеђује и средства за подршку спорту и култури у Брчком и веома повољне кредите привреди путем Инвестиционе развојне банке РС”. „Влада Србије је донирала изградњу вртића. У континуитету пружамо подршку из области здравствене заштите, образовања итд. Зато све приче о промени статуса немају никаквог основа, ни правног, ни политичког ни ситуационог”, поручује Ђокић.