Da li će Brčko menjati status

Specijalno za „Politiku”

Brčko – Tačno pre četvrt veka proglašen je distrikt Brčko, kao recidiv dejtonskog procesa. Od tada taj datum se zvanično slavi kao Dan distrikta. Po pravilu slavlje koje podseća na socrealističko sa bogatom ikonografijom i regionalnim muzičkim zvezdama. I ove godine je bilo svečano, ali u sadašnjoj političkoj situaciji u BiH upravo se distrikt Brčko pojavljuje kao prostor kojim se ucenjuje Republika Srpska. Bošnjački lideri iz Sarajeva traže da se promeni status Brčkog i da ga treba dodeliti Federaciji BiH, čime bi se prekinuo teritorijalni kontinuitet RS.

Brčko je zamišljeno kao kondominijum dva entiteta BiH kojima je formalno poverena zajednička uprava nad ovom teritorijom na severu BiH. Ovo rešenje je ispunjavalo dva uslova – da ne bude prekinut kontinuitet teritorije RS a da FBiH ima pristup luci na Savi. Postavili smo istovetna pitanja o budućnosti distrikta gradonačelniku Siniši Miliću, koji je kadar SNSD-a, i supervizoru Luisu Krišoku.

„Distrikt Brčko je mesto kompromisa koje je nastalo kao rezultat arbitraže, a u cilju očuvanja dejtonskih pregovora o BiH. Brčko i danas ima takvu ulogu da čuva Dejtonski sporazum i dvoentitetsku konstrukciju BiH. I pored činjenice da je iz ekskluzivnog vlasništva RS izuzet, arbitražom, distrikt je obezbedio kontinuitet RS, što je bio ključni zahtev RS u arbitraži, dok je FBiH dobila pristup luci u Brčkom. Ako razvoj distrikta u političkom smislu bude išao u tom pravcu i distrikt ima perspektivu. RS, koliko nam je poznato, nijednim postupkom nije ugrozila distrikt. Tokom svih 25 godina postojanja snabdeva distrikt strujom iako je to u omeru 50:50 odsto bila i obaveza drugog entiteta, a u skladu sa Arbitražnom odlukom, što FBiH nikada nije ispoštovala”, kaže Milić.

Zato, po njegovim rečima, ne postoji niti jedan ni pravni ni politički razlog, a koji je prouzrokovala RS, da se menja pravni i statusni položaj distrikta kao kondominijuma dva entiteta.

„Supervizija je imala značajnu ulogu naročito u prvim godinama nakon rata. Danas, kada je Brčko ustavna kategorija BiH, dogovorena politički i verifikovana u PS BiH, nestaje i potreba za međunarodnim patronatom. Naravno, s obzirom na ovlašćenja ali i ograničene kapacitete distrikta kao jedinice lokalne samouprave, sigurno je da će nam trebati neka vrsta tehničke podrške, koju bi imajući u vidu naše opredeljenje da se krećemo u pravcu EU, mogla pružiti delegacija EU”, smatra Milić.

Supervizor Luis Krišok za „Politiku” kaže: „Supervizija će se nastaviti bez prekida sve dok konačna odluka ne bude u potpunosti implementirana. Obaveze i uslovi definisani su samom odlukom i uključuju potpuno poštovanje obaveza oba entiteta propisanih u njoj i efikasno, i po svemu sudeći, trajno funkcionisanje institucija distrikta. Ostvaren je značajan napredak, a lokalne vlasti su preuzele veću odgovornost. Ključno pitanje nije samo da li Brčko može upravljati samim sobom – već je i da li su svi akteri, na svim nivoima vlasti, u potpunosti posvećeni očuvanju autonomije distrikta i njegovog multietničkog karaktera.”

U poslednje vreme mnogo je glasova da bi se status Brčkog trebao menjati. Da li će doći do toga?

„Ja bih osporio premisu ovog pitanja. Status Brčkog će biti u skladu sa odlukama Arbitražnog tribunala, što je ponovljeno u Amandmanu br. 1 na Ustav BiH. BiH ima obavezu u skladu sa uslovima konačne arbitražne odluke, prema kojima tribunal zadržava nadležnost i može doneti izmene Konačne arbitražne odluke zbog nepoštovanja uslova. Međunarodna zajednica ostaje opredeljena da štiti autonomiju Brčkog i da ga zaštiti od bilo kakvih političkih pritisaka. Brčko je pokazalo da njegov model upravljanja može funkcionisati kada se lokalni lideri ponašaju odgovorno. Kako bi se osigurao nastavak uspeha, fokus ne bi trebao biti na statusu distrikta, već na unapređenju načina upravljanja, pospešivanju ekonomskih prilika, jačanju vladavine prava i osiguranju uslova da Brčko i dalje služi kao simbol stabilnosti i saradnje u Bosni i Hercegovini”, ističe Krišok.

Ilija Studen, vlasnik nekoliko fabrika koje čine najveći privredni kompleks u gradu, smatra da je neophodna smena generacija u politici i jača interakcija sa privredom. To je uslov da bi se krenulo napred, kaže on za „Politiku” i dodaje: „Vlast mora zakonima i politikom sprečavanja odliva aktivnog stanovništva u inostranstvo obezbediti održiv ambijent za ulaganja.”

Petar Đokić, ministar energetike u Vladi RS, kaže nam: „Srpska ispunjava sve obaveze prema Brčkom. Samo kroz obezbeđivanje subvencionirane električne energije u proteklih petnaestak godina RS je praktično donirala distriktu 70 miliona maraka, čime je najveći donator distrikta.” Pored toga, kaže Đokić, „Vlada RS obezbeđuje i sredstva za podršku sportu i kulturi u Brčkom i veoma povoljne kredite privredi putem Investicione razvojne banke RS”. „Vlada Srbije je donirala izgradnju vrtića. U kontinuitetu pružamo podršku iz oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja itd. Zato sve priče o promeni statusa nemaju nikakvog osnova, ni pravnog, ni političkog ni situacionog”, poručuje Đokić.