Спој неспојивог

Посетиоци галерије Музеја примењене уметности у Београду имају ових дана прилике да уживају у изложеном накиту који до сада свакако никад нису имали прилике да виде. Огрлице, прстење и понеки брош су модерног, сведеног, софистицираног дизајна, рађени необичном техником, а имају посебну „историју“.

Аутор Славољуб Галић Ђани, члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, каже нам да је колекција настајала читаве три године. То је можда дуг период за данашња мерила по којима је време новац, а новац врхунска заповест, али господин Ђани се никада ни у чему није држао устаљених правила. Када су многи из његове генерације одлазили на студије „озбиљних“ наука, спремајући се за послове инжењера, професора... њега је привлачило цртање, вајање, израда накита од бакра. Нико из његове уже породице није био занатлија, још мање златар, а њега је управо овладавање тајнама израде накита од драгоцених материјала привлачило више од свега.

Од калдрме до дијаманата

У савладавању абецеде златарског и филигранског умећа помогао му је најпре зет, златар из Краљева. Тако је почео, а наставио је трагом своје потребе да сазна и научи што више, да види шта се све у свету прави и како. Пут га је одвео у Вићенцу, у Италију, земљу естетике, уметности, дизајна... Ту је провео дуже од годину дана, гледајући и учећи. Посећивао је и велике изложбе накита какве се организују у свету, и био најпре фасциниран, а онда убеђен да нешто тако лепо и посебно може да прави и сам.

(/slika2)Колеге су га убеђивале да се мане „ћорава посла“: откуд он може да конкурише великим дизајнерским именима из белог света. На срећу, нису га убедили. На изложби накита у Паризу гостовао је са колекцијом „Моја улица“, заснованом на златном накиту који има апликације од комада гранитне коцке испале из калдрме улице у којој живи. Добио је похвале и добре критике, што га је осоколило да размишља о новим решењима.

Боравећи једном приликом у манастиру Хиландару, родила му се идеја да од одбачених комада метала, као што су старе шарке, ексери, делови браве или монашког алата... прави накит, најпре за своју душу, као успомену на свето место. Од братства је уз благослов добио то што је затражио, форму је смислио и скицирао, а онда се бацио на посао да споји тешко спојиво – гвожђе са златом и дијамантима. Али за њега је оно што потиче из светогорских манастира по вредности једнако драгоценим материјалима – па је желео да то и покаже.

Од мале колекције за личну употребу, настала је ова већа, сада изложена у Музеју примењених уметности. Ту може да се види прстен од гвозденог клина украшеног брилијантом, медаљон „Монашка торба“ од злата, привезак за огрлицу „Двери Хиландара“ од гвожђа и злата... Колекција се састоји од 33 дела, а сваки комад је непоновљив, прелеп. Изложба засад није продајна, чујемо од аутора, а колекција ће гостовати у многим градовима Европе. Ако је једног дана буде продавао, велики део новца вратиће Хиландару. Да се круг затвори.

Отисак прста у злату

(/slika3)У уџбенику за ликовно васпитање, намењеном вишим разредима основних школа, представљен је и комад накита из ове колекције – медаљон „хиландарска зора“. За златара-уметника, једно од најдражих признања. Стижу и она стручне критике, похвале публике. За остало каже да не брине – комерцијала је за њега у другом или трећем плану. Сматра да профит долази сам по себи, као последица квалитета.

А он тежи да увек понуди нешто квалитетно и ново, непоновљиво, што још нико није пробао да направи. Тако се међу накитом који прави за продају, а излаже у својим галеријама у Крагујевцу и Београду, нашао и прстен у чијем је средишту, на подлози од белог злата, отисак прста вољене особе! Прави и минђуше које дама можеу по жељи да носи на неколико начина, а ту је и златни прстен на којем се сваки део покреће независно од осталих делова...

Што се тиче накита из колекције „Снови Хиландара“, он није осмишљен да се носи као модни детаљ, већ би жени пре био као духовна подршка, могућност да има нешто драгоцено, потекло из Хиландара, кад већ нема могућности да сама тамо крочи.

И данас је срећан што може да оствари све што му се чини занимљивим, да машта, креира... Супруга му каже: „Лако је теби да сањаш...“, али захваљујући томе што будан сања, настала је и колекција „Снови Хиландара“. Вреди је видети, инспирисана је највишим духовним вредностима. Јер, може се живети и на хлебу и на води, али без снова – тешко.