Цвећар међу повртарима

Глогоњ – У Глогоњу, северном селу панчевачког атара, свака друга кућа бави се производњом поврћа, углавном у пластеницима. Разлог су, пре свега, редовне суше у продуженом трајању, које доводе до, како стручњаци кажу, „миграција пољопривредних култура. Али и тај маневар све мање олакшава посао ових произвођача на гласу.

Те проблеме нема Срећан Крстић, некада и сам повртар, који се визионарски, пре готово две деценије, упустио у експериментисање. И док у јужнобанатском селу повртара његове колеге припремају расад кромпира, купусњача и другог поврћа, он је увелико у берби. У јеку је сеча кале, украсног цвета које Срђан узгаја, за сада, на површини од три ара. Око 900 посађених луковица свакодневно „сазрева”, али се и бокори и шири, па овај усамљени цвећар међу повртарима већ месец и по дана не излази из платеника, а тако ће бити све до почетка јуна.

– Кале рађају зими, па кад овде поља одмарају, у пластенику је за мене радно, а берба може да потраје и пола године. То је велики посао, јер се засад обилази сваки дан. Такође, берба је искључиво ручна од самог дна биљке и то мора да се ради изузетно пажљиво, како се кале не би оштетиле. За сада успевам да их сам опслужим, што је олакшавајућа околност, јер већ почиње ангажовање сезонаца за сетвене радове у селу, па би их тешко било наћи. Осим бербе, велики посао је и заливање током интензивне вегетације, а онда све престаје око 1. јуна. Од тада се калама полако суше листови, па следи скидање цветова, а биљка „одлази на спавање” до наредног циклуса – објашњава нам Срђан.

Берби је претходило, прича Крстић, обилније заливање и прихрана азотом, како би кале добиле на лисној маси. Цветање се поспешује калијумом и једним препаратом, за који каже да је његова пословна тајна. Кале, иако само на око крхке, веома су отпорне, и уз правилно и третирање које поштује календар радова, изузетно рађају.

– Узгајам кале дуже од 15 година. Као и сви овде почео сам са поврћем, али конкуренција је велика, а и посла у повртарству је много више. Овако, једини сам у овом крају који нуди кале, па немам проблема са пласманом. Највише купаца је из Београда и цвећара у Панчеву, а олакшавајућа околност у условима када морам непрекидно да будем у пластенику јесте да ми они долазе на ноге ”, прича Крстић, који је у селу познат по необичним изборима врста које гаји. Тако на почетку села има и малу плантажу пауловније, брзорастућег дрвета, а ове сезоне у пластенику кала нашло се места и за почетак експерименталног гајења банана.

Крстићеве бивше колеге из овдашњег струковног удружења које броји четрдесетак чланова и под поврћем имају укупно око 150 хектара, кажу да је минула производна година била за заборав. Доминантни купус је давао неугледан род, паприка је сасвим подбацила, а сезону су спасили млади лук и кромпир, по ком су и најпознатији.

„Постаће компликованије уколико се не будемо прилагодили временским приликама на терену. Имамо проблем у свим фазама производње, од сетве до закаснелих развоја, због поремећених годишњих циклуса код биљака. Зато произвођачи све чешће размишљају шта да ураде, како би пробали да смање своје губитке”, напомиње Данаил Вучковски, председник Удружења повртара „Глогоњ”.

Сличну бригу брину и ратари које очекује сетва, најважнији годишњи посао. Никад ранија жетва пшенице прошле године, суша која је десетковала род кукуруза и соју, и њих је нагнала да размишљају о промени асортимана. Зато су све чешће вести о новим плантажама лековитог биља у Баваништу, али и другим успешним експериментима широм атара. Тако, рецимо, и Омољица има пионира у гајењу банана, шпаргле и смокава на отвореном, док се у Качареву усталио узгој кивија.