Cvećar među povrtarima

Glogonj – U Glogonju, severnom selu pančevačkog atara, svaka druga kuća bavi se proizvodnjom povrća, uglavnom u plastenicima. Razlog su, pre svega, redovne suše u produženom trajanju, koje dovode do, kako stručnjaci kažu, „migracija poljoprivrednih kultura. Ali i taj manevar sve manje olakšava posao ovih proizvođača na glasu.

Te probleme nema Srećan Krstić, nekada i sam povrtar, koji se vizionarski, pre gotovo dve decenije, upustio u eksperimentisanje. I dok u južnobanatskom selu povrtara njegove kolege pripremaju rasad krompira, kupusnjača i drugog povrća, on je uveliko u berbi. U jeku je seča kale, ukrasnog cveta koje Srđan uzgaja, za sada, na površini od tri ara. Oko 900 posađenih lukovica svakodnevno „sazreva”, ali se i bokori i širi, pa ovaj usamljeni cvećar među povrtarima već mesec i po dana ne izlazi iz platenika, a tako će biti sve do početka juna.

– Kale rađaju zimi, pa kad ovde polja odmaraju, u plasteniku je za mene radno, a berba može da potraje i pola godine. To je veliki posao, jer se zasad obilazi svaki dan. Takođe, berba je isključivo ručna od samog dna biljke i to mora da se radi izuzetno pažljivo, kako se kale ne bi oštetile. Za sada uspevam da ih sam opslužim, što je olakšavajuća okolnost, jer već počinje angažovanje sezonaca za setvene radove u selu, pa bi ih teško bilo naći. Osim berbe, veliki posao je i zalivanje tokom intenzivne vegetacije, a onda sve prestaje oko 1. juna. Od tada se kalama polako suše listovi, pa sledi skidanje cvetova, a biljka „odlazi na spavanje” do narednog ciklusa – objašnjava nam Srđan.

Berbi je prethodilo, priča Krstić, obilnije zalivanje i prihrana azotom, kako bi kale dobile na lisnoj masi. Cvetanje se pospešuje kalijumom i jednim preparatom, za koji kaže da je njegova poslovna tajna. Kale, iako samo na oko krhke, veoma su otporne, i uz pravilno i tretiranje koje poštuje kalendar radova, izuzetno rađaju.

– Uzgajam kale duže od 15 godina. Kao i svi ovde počeo sam sa povrćem, ali konkurencija je velika, a i posla u povrtarstvu je mnogo više. Ovako, jedini sam u ovom kraju koji nudi kale, pa nemam problema sa plasmanom. Najviše kupaca je iz Beograda i cvećara u Pančevu, a olakšavajuća okolnost u uslovima kada moram neprekidno da budem u plasteniku jeste da mi oni dolaze na noge ”, priča Krstić, koji je u selu poznat po neobičnim izborima vrsta koje gaji. Tako na početku sela ima i malu plantažu paulovnije, brzorastućeg drveta, a ove sezone u plasteniku kala našlo se mesta i za početak eksperimentalnog gajenja banana.

Krstićeve bivše kolege iz ovdašnjeg strukovnog udruženja koje broji četrdesetak članova i pod povrćem imaju ukupno oko 150 hektara, kažu da je minula proizvodna godina bila za zaborav. Dominantni kupus je davao neugledan rod, paprika je sasvim podbacila, a sezonu su spasili mladi luk i krompir, po kom su i najpoznatiji.

„Postaće komplikovanije ukoliko se ne budemo prilagodili vremenskim prilikama na terenu. Imamo problem u svim fazama proizvodnje, od setve do zakasnelih razvoja, zbog poremećenih godišnjih ciklusa kod biljaka. Zato proizvođači sve češće razmišljaju šta da urade, kako bi probali da smanje svoje gubitke”, napominje Danail Vučkovski, predsednik Udruženja povrtara „Glogonj”.

Sličnu brigu brinu i ratari koje očekuje setva, najvažniji godišnji posao. Nikad ranija žetva pšenice prošle godine, suša koja je desetkovala rod kukuruza i soju, i njih je nagnala da razmišljaju o promeni asortimana. Zato su sve češće vesti o novim plantažama lekovitog bilja u Bavaništu, ali i drugim uspešnim eksperimentima širom atara. Tako, recimo, i Omoljica ima pionira u gajenju banana, špargle i smokava na otvorenom, dok se u Kačarevu ustalio uzgoj kivija.