Сапун у тканој трави

Жеља Мирјане Андрић, дипломираног инжењера фармацеутске технологије, да направи нешто са етарским уљима, као и подршка њеног супруга Александра, бившег авио-механичара, да се то оствари, заслужни су што je Лозница добила најлепши сувенир у Србији. Њих двоје су дошли на идеју да на традиционалан начин, ручно направе сапун који ће садржати искључиво биљне сировине – и у томе су успели. Они су за ту своју креацију ове године освојили „Туристички цвет”, престижну награду Туристичке организације Србије у категорији сувенира мале вредности.

У маленој соби у дому Андрићевих дочекао нас је мирис биљних сапуна поређаних на столу где се суше. Мирјана објашњава да се процесом хладне сапонификације ствара природни биљни глицерин који остаје у сапуну а на кожу делује благотворно, омекшава је и штити, за разлику од индустријских сапуна, где се тај глицерин одваја. Тиме се чува и квалитет свих сировина које су у сапуну.

– Хтели смо да направимо природни биљни сапун на бази етарских уља. Са пробама смо кренули пре годину и по дана и морали да будемо стрпљиви, јер се сапуни суше два и по месеца, колико је потребно да се заврши природна сапонификација. Прве смо поклонили пријатељима и добили похвале. На позив Туристичке организације Лознице (ТОЛ) први пут смо их изложили на манифестацији „Златне руке” у Врњачкој бањи, а повољне реакције указале су да смо на добром путу. ТОЛ нас је онда кандидовала и за „Туристички цвет” – прича Александар док показује процес производње и како се секу сапуни, тек извађени из дрвеног калупа.

(/slika2)Андрићи као основну сировину користе маслиново уље, а тренутно производе шест врста сапуна који садрже етарска уља и листиће босиљка, мајчине душице, жалфије, клеке, рузмарина и нане. Сваки је ручно рађен и представља уникат упакован у оригиналну амбалажу.

– Захваљујући етнологу Марији Шћекић наши сапуни се налазе у ручно тканој трави, тканици, која је налик појасу из народних ношњи, и у ланеним врећицама са везом. Имамо луксузно паковање у кутији са четири врсте сапуна које има и књижицу у којој су описана деловања етарског уља сваког појединачно, народни обичаји и веровања везани за биљку од које је направљен, а све је преведено на енглески, француски и немачки. Сад радимо и паковања од 25 и 30 грама и прве кутије за паковање за један и два сапуна – објашњава Александар, чија прича почиње кад је, као незапослено лице – а претходно је променио више послова – конкурисао и добио средства од 130.000 динара за самозапошљавање. Каже да је то „кап у мору” јер овај посао захтева стална улагања а економске ефекте тек очекује.

– Лепо је правити биљне сапуне, мада је потребно много воље, стрпљења и љубави, а ми све то имамо као и подршку свих којима смо се обратили. Сарађујемо и са Туристичком организацијом Србије чије признање нам је велики подстрек – кажу Андрићи, који су у једно спојили ручну израду сапуна, ткање и израду дрвених кутија. Ту нису стали па су недавно заштитили жиг „Додир природе”, а у процедури је и заштита мустре ткане траве и добијање знака „Отворена шака” за производ домаће радиности и традиционалног заната. Андрићи се надају да ће сапуни стићи до много људи који ће уживати у својствима лековитог биља са ливада и пропланака из Вуковог завичаја.