Рајска воћка

У хладном периоду године, у време прехлада и грипа, недостатак свежег воћа из наших крајева можете надокнадити укусним агрумима. Поред поморанџи и лимуна, на трпези би што чешће требало да се нађе и грејпфрут, и то, ако је могуће – онај код којег је унутрашњост плода црвена попут рубина.

Ово воће горкасто-слаткастог укуса откривено је у осамнаестом веку на Барбадосу. Ботаничари сматрају да је настало природним укрштањем поморанџе и помела – крупног цитруса слатког укуса, који је сто година раније на Барбадос донет из Индонезије. Назив грејпфрут, који би се са енглеског језика могло превести као „грожђано воће”, настао је у деветнаестом веку на Јамајци, и то због тога што плодови овог воћа, слично зрнима грожђа, у гроздовима висе са грана. Научници су га назвали „рајски цитрус” односно Citrus paradisi. Постоји грејпфрут жутог, ружичастог и јаркоцрвеног меса.

Данас се овај агрум, осим због освежавајућег укуса, цени и због позитивног утицаја на здравље. Само половина грејпфрута довољна је да подмири дневне потребе за витамином Це, а ово воће добар је извор и витамина А. Богато је биљним влакнима, тако да побољшава варење и препоручује се особама са вишком килограма.

Научна испитивања показала су да грејпфрут, и то посебно плодови црвеног меса који садрже ликопен, помаже у снижавању нивоа „лошег” (LDL) холестерола у крви, а важан је и у превенцији појаве тумора. За разлику од жутог, црвени грејпфрут је код учесника у једном истраживању снизио и ниво масноћа у крви, нарочито триглицерида. Редовна употреба овог воћа подиже имунитет, а помаже и у чишћењу организма.

Међутим, ако пијете лекове који се користе у терапији депресије, канцера, високог крвног притиска, сиде, ангине, гастроинтестиналног рефлукса, високог нивоа липидног холестерола, са увођењем овог цитруса у исхрану треба бити опрезан и потражити савет лекара. Супстанце које грејпфрут садржи могу довести до повећаног нивоа ових лекова у крви, што може додатно да угрози ваше здравље.

Када купујете грејпфрут, бирајте сочне плодове са танком кором, које ћете препознати по томе што су тешки. Ситне огреботине или пегице на кори најчешће не утичу на укус и квалитет меса плода. Уколико је кора наборана, можете бити готово сигурни да је дебела и да је унутрашњост плода мање сочна. Ако на кори приметите улегнућа која су мекша од осталих делова плода, одустаните од куповине, јер је такав грејпфрут почео да трули. Укус ових агрума најлепши је ако се чувају на собној температури. Тако се могу одржати и до десетак дана, без промене квалитета. Свежина им се може сачувати и три седмице, под условом да их држите у фрижидеру.

Грејпфрут је најздравији свеж, а може се јести или пити сок исцеђен од њега. Иако се једе само унутрашњост плода, пре љуштења или сечења, обавезно оперите кору под млазом хладне воде.