Додик: Српска не може да одустане од својих циљева

Од нашег сталног дописника         

Бањалука – Изјаву државног секретара САД Марка Рубија примили смо к знању и озбиљно схватили, поручио је председник Републике Српске Милорад Додик. Подсетимо, Рубио је позвао све актере у БиХ на дијалог, али је истовремено критиковао активности власти у Републици Српској.

Као одговор на, како тврде, „неуставно деловање Сарајева” након пресуде Додику, власти Српске донеле су четири закона којима се, између осталог, забрањује рад појединих заједничких институција на територији тог ентитета, укључујући Суд БиХ, Тужилаштво БиХ и Агенцију за истраге и заштиту (Сипа). Додик се јуче није одазвао на позив Тужилаштва БиХ на саслушање због „напада на уставни поредак”.    

Он каже да није добио позив „неуставног, недејтонског и пристрасног Тужилаштва БиХ и наводи да је РС донела Закон о непримењивању закона и забрани деловања вануставних институција БиХ, а који је, како каже, у складу с дејтонским уставом и Уставом РС, и према његовим важећим одредбама тужилаштво нема ингеренције у Републици Српској и не може да делује.

У објави на друштвеној мрежи „Икс”, у којој је означио и Рубија и Доналда Трампа, Додик је нагласио да речи државног секретара САД увек прихвата са озбиљношћу, али је додао да је тешко поверовати да су такви ставови део антиглобалистичке политике Доналда Трампа.

„Ова криза није избор Републике Српске. Прихватање да један немачки бирократа и неколико амбасадора имају моћ да мењају међународно право, наш Устав и законе, значило би прихватање краја Српске и Дејтонског споразума”, рекао је Додик.

Поновио је да се Српска неће одрећи својих циљева и да наставља да се бори за уставност и владавину права. „Доследно сам нудио разговоре о мирном договору који би смањио напетости и окончао тренутну кризу. Али, дијалог мора бити заснован на владавини права и престанку злоупотребе правосуђа, као и на брзом заустављању страног уплитања у наше унутрашње ствари”, нагласио је Додик.

Но, из Сарајева изостаје одговор на позиве за разговор, али зато не престаје ликовање због тога што, како истичу, Трампова администрација није испунила очекивања Бањалуке. 

Политички аналитичар Бојан Шолаја из Центра за међународне и безбедносне студије Бањалука истиче да САД још нису дефинисале свој спољнополитички курс након доласка нове администрације.

„Трампова администрација још није у потпуности поставила спољнополитичке приоритете, што се види и из приступа кризама у Гази и Украјини. Рубио је, међутим, раније био укључен у дешавања у БиХ и имао је добре односе с бошњачким лидерима”, објашњава Шолаја.

Истовремено, руска мисија при ОЕБС-у оштро је критиковала ставове те организације о политичким дешавањима у БиХ, истичући да су намерно превиђа да су закони које је усвојила Скупштина РС директан одговор на „правно безакоње такозваног високог представника”.  

Неизвесност која се надвила над Српском додатно је подгрејана апокалиптичним прогнозама опозиције и критикама западних званичника. Међутим, у Бањалуци тврде да је усвајање четири закона само покушај да се „’Дејтон’ врати на фабричка подешавања” и да се институцијама које нису деловале у духу заједништва ускрати гостопримство.    

Но, и даље је нејасно како ће власти поступити ако западни притисак постане неподношљив, а подршка Србије, Мађарске, Русије и делимично Хрватске не буде довољна да га амортизује. Ако се, међутим, испостави да власти у РС нису реаговале исхитрено већ да је све што су подузели део стратегије да се Српска извуче из неподношљиве позиције, онда би могли да рачунају на ширу подршку јавности тог ентитета. С тим у вези, у РС годинама упозоравају да се око Српске плете перфидна мрежа на коју је због различитих инструмената моћи и утицаја тешко одговорити адекватно или истом мером, а сваки оштрији потез на који су у Бањалуци често приморани, Српску ставља под светске рефлекторе што јој отежава настојања да се у очима Запада представи као заштитница уставне равноправности.        

Ако пак иза свега стоји промишљена стратегија којом је исправно одвагано очекивано противљење Немачке и Британије, није искључено да би власти можда могле успети у покушају да Високи судски и тужилачки савет (ВСТС) макар делимично извуку из сарајевског оквира. Сем тога, закон о „страним агентима”, један од четири „спорна закона” могао би, можда и нехотице, бити згодан адут у рукама власти, без обзира на одлуку Уставног суда БиХ, који о свим тим законима тек треба да донесе коначну одлуку, а привремено их је већ ставио ван снаге.        

У случају да тај закон, ипак, не буде оспорен, власти би то највероватније представиле као победу, без обзира на то што не признају легитимитет крњег Уставног суда БиХ, који дуже време ради без српских судија и мимо адекватног капацитета прописаног Уставом БиХ. Зато је Скупштина РС раније одлучила да неће спроводити његове одлуке. Иако је решење и расплет кризе тешко предвидети, једна од могућности јесте и та да ће се власти Српске морати задовољити тиме да су послале поруку Сарајеву да у крајњој нужди могу имати контролу над својом територијом. Како су јавили медији, у пословници Сипе у Бањалуци јуче су запослени дошли на посао, за разлику од петка када је та зграда била испражњена.