Dodik: Srpska ne može da odustane od svojih ciljeva

Od našeg stalnog dopisnika         

Banjaluka – Izjavu državnog sekretara SAD Marka Rubija primili smo k znanju i ozbiljno shvatili, poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Podsetimo, Rubio je pozvao sve aktere u BiH na dijalog, ali je istovremeno kritikovao aktivnosti vlasti u Republici Srpskoj.

Kao odgovor na, kako tvrde, „neustavno delovanje Sarajeva” nakon presude Dodiku, vlasti Srpske donele su četiri zakona kojima se, između ostalog, zabranjuje rad pojedinih zajedničkih institucija na teritoriji tog entiteta, uključujući Sud BiH, Tužilaštvo BiH i Agenciju za istrage i zaštitu (Sipa). Dodik se juče nije odazvao na poziv Tužilaštva BiH na saslušanje zbog „napada na ustavni poredak”.    

On kaže da nije dobio poziv „neustavnog, nedejtonskog i pristrasnog Tužilaštva BiH i navodi da je RS donela Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, a koji je, kako kaže, u skladu s dejtonskim ustavom i Ustavom RS, i prema njegovim važećim odredbama tužilaštvo nema ingerencije u Republici Srpskoj i ne može da deluje.

U objavi na društvenoj mreži „Iks”, u kojoj je označio i Rubija i Donalda Trampa, Dodik je naglasio da reči državnog sekretara SAD uvek prihvata sa ozbiljnošću, ali je dodao da je teško poverovati da su takvi stavovi deo antiglobalističke politike Donalda Trampa.

„Ova kriza nije izbor Republike Srpske. Prihvatanje da jedan nemački birokrata i nekoliko ambasadora imaju moć da menjaju međunarodno pravo, naš Ustav i zakone, značilo bi prihvatanje kraja Srpske i Dejtonskog sporazuma”, rekao je Dodik.

Ponovio je da se Srpska neće odreći svojih ciljeva i da nastavlja da se bori za ustavnost i vladavinu prava. „Dosledno sam nudio razgovore o mirnom dogovoru koji bi smanjio napetosti i okončao trenutnu krizu. Ali, dijalog mora biti zasnovan na vladavini prava i prestanku zloupotrebe pravosuđa, kao i na brzom zaustavljanju stranog uplitanja u naše unutrašnje stvari”, naglasio je Dodik.

No, iz Sarajeva izostaje odgovor na pozive za razgovor, ali zato ne prestaje likovanje zbog toga što, kako ističu, Trampova administracija nije ispunila očekivanja Banjaluke. 

Politički analitičar Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije Banjaluka ističe da SAD još nisu definisale svoj spoljnopolitički kurs nakon dolaska nove administracije.

„Trampova administracija još nije u potpunosti postavila spoljnopolitičke prioritete, što se vidi i iz pristupa krizama u Gazi i Ukrajini. Rubio je, međutim, ranije bio uključen u dešavanja u BiH i imao je dobre odnose s bošnjačkim liderima”, objašnjava Šolaja.

Istovremeno, ruska misija pri OEBS-u oštro je kritikovala stavove te organizacije o političkim dešavanjima u BiH, ističući da su namerno previđa da su zakoni koje je usvojila Skupština RS direktan odgovor na „pravno bezakonje takozvanog visokog predstavnika”.  

Neizvesnost koja se nadvila nad Srpskom dodatno je podgrejana apokaliptičnim prognozama opozicije i kritikama zapadnih zvaničnika. Međutim, u Banjaluci tvrde da je usvajanje četiri zakona samo pokušaj da se „’Dejton’ vrati na fabrička podešavanja” i da se institucijama koje nisu delovale u duhu zajedništva uskrati gostoprimstvo.    

No, i dalje je nejasno kako će vlasti postupiti ako zapadni pritisak postane nepodnošljiv, a podrška Srbije, Mađarske, Rusije i delimično Hrvatske ne bude dovoljna da ga amortizuje. Ako se, međutim, ispostavi da vlasti u RS nisu reagovale ishitreno već da je sve što su poduzeli deo strategije da se Srpska izvuče iz nepodnošljive pozicije, onda bi mogli da računaju na širu podršku javnosti tog entiteta. S tim u vezi, u RS godinama upozoravaju da se oko Srpske plete perfidna mreža na koju je zbog različitih instrumenata moći i uticaja teško odgovoriti adekvatno ili istom merom, a svaki oštriji potez na koji su u Banjaluci često primorani, Srpsku stavlja pod svetske reflektore što joj otežava nastojanja da se u očima Zapada predstavi kao zaštitnica ustavne ravnopravnosti.        

Ako pak iza svega stoji promišljena strategija kojom je ispravno odvagano očekivano protivljenje Nemačke i Britanije, nije isključeno da bi vlasti možda mogle uspeti u pokušaju da Visoki sudski i tužilački savet (VSTS) makar delimično izvuku iz sarajevskog okvira. Sem toga, zakon o „stranim agentima”, jedan od četiri „sporna zakona” mogao bi, možda i nehotice, biti zgodan adut u rukama vlasti, bez obzira na odluku Ustavnog suda BiH, koji o svim tim zakonima tek treba da donese konačnu odluku, a privremeno ih je već stavio van snage.        

U slučaju da taj zakon, ipak, ne bude osporen, vlasti bi to najverovatnije predstavile kao pobedu, bez obzira na to što ne priznaju legitimitet krnjeg Ustavnog suda BiH, koji duže vreme radi bez srpskih sudija i mimo adekvatnog kapaciteta propisanog Ustavom BiH. Zato je Skupština RS ranije odlučila da neće sprovoditi njegove odluke. Iako je rešenje i rasplet krize teško predvideti, jedna od mogućnosti jeste i ta da će se vlasti Srpske morati zadovoljiti time da su poslale poruku Sarajevu da u krajnjoj nuždi mogu imati kontrolu nad svojom teritorijom. Kako su javili mediji, u poslovnici Sipe u Banjaluci juče su zaposleni došli na posao, za razliku od petka kada je ta zgrada bila ispražnjena.