Урбанизам на никшићки начин

Никшић – Наредба црногорског краља Николе била је да се од центра Никшића према рубним деловима града, у дужини од два километра, засаде дрвореди. Данас ту дрвореда нема. Уместо њих „ничу” зграде. Како се мењају власти у Никшићу тако се мењају урбанистички и други планови. Протеклих година изграђено је више од пет хиљада објеката без дозволе а упркос апелима и одлукама надлежних, неколико стотина је легализовано.

Захваљујући краљу Николи, Никшић је још 1883. добио први урбанистички план. У то време у граду је живело више од хиљаду становника, а Трогиранин Јосип Шиловић Сладе је по налогу црногорског суверена израдио план за 10.000 житеља који је био у примени све до 1952. године. У то време подигнути су и најлепши објекти у граду – храм Св. Василија Острошког, дворац краља Николе, дом Хуманитарног друштва „Косовка девојка”, Занатлијски дом, Дом народног здравља са јавним купатилом. Саграђени су мостови на Зети и Бистрици. Овим грађевинама Никшићани се и данас поносе. Представљају вредно дело како архитеката тако и неимара.

Са развојем Никшића, припремани су и нови урбанистички планови. Архитекта Феђа Кошир из Љубљане наставио је тамо где је стао Јосип Сладе и за свој рад је 1974. награђен на југословенском конкурсу. Међутим, Никшићани средином седамдесетих година почињу да зидају по своме.

Некоме се тако прохтело да сруши основну школу и на месту на коме се заједно са великим двориштем налазила почне градњу Дома револуције од 23.000 метара квадратних. Изградња тог објекта прекинута је пре више од деценије, а за његов завршетак потребно је још око 50 милиона евра.

Познати никшићки архитекта Перо Тодоровић, огорчен је сазнањем да они који сада граде не следе непревазиђени Сладеов први урбанистички план и његову складну допуну кроз урбанистичко решење Феђе Кошира. По његовим речима, град се убрзано и озбиљно урбанистички нарушава и настају проблеми који ће накнадно веома тешко или никако моћи да буду решени. Индустријализација и нагли прилив становништва условили су и ширења града, често без урбанистичког реда, а нарочито су неплански никла приградска насеља, што се могло избећи, бар грубим означавањем будућих улица.

– Урбанистички и саобраћајни хаос нарочито је изражен на простору између сквера, аутобуске и железничке станице и Старе вароши. Затворене су две саобраћајнице из Сладеовог плана, а нова зграда „Mexa” са паркинг простором заузела је комплетну зелену површину између биоскопа „18. септембар” и стамбене зграде. Доласком возила до трговинског центра додатно је загушен саобраћај према аутобуској и железничкој станици. Велика је грешка што се аутобуска налази даље од железничке станице. Према Кошировом плану требало је да оне буду физички и функционално повезане тако да од једне до друге путници лако могу да стигну, рекао је Тодоровић.

Поред железничке и испред аутобуске станице граде се нове стамбене зграде. Стамбено-пословна градња шири се и у насељу Рудо поље, на обали Бистрице, а наредне године ће почети и у строгом центру Никшића, преко пута зграде Скупштине општине.

Уместо бившег Радничког дома, некадашње зграде општине, објекта од историјског значаја у коме је 1942. суђено народном хероју Љубу Чупићу, биће подигнут – стамбено-пословни објекат од десетак спратова. Он ће, заједно са вишеспратном зградом СО, смештеној преко пута чинити такозване капије града.

Нестају објекти од историјског значаја у граду под Требјесом, а на њиховом месту ничуздања уприличена према „новом времену”.