Urbanizam na nikšićki način

Nikšić – Naredba crnogorskog kralja Nikole bila je da se od centra Nikšića prema rubnim delovima grada, u dužini od dva kilometra, zasade drvoredi. Danas tu drvoreda nema. Umesto njih „niču” zgrade. Kako se menjaju vlasti u Nikšiću tako se menjaju urbanistički i drugi planovi. Proteklih godina izgrađeno je više od pet hiljada objekata bez dozvole a uprkos apelima i odlukama nadležnih, nekoliko stotina je legalizovano.

Zahvaljujući kralju Nikoli, Nikšić je još 1883. dobio prvi urbanistički plan. U to vreme u gradu je živelo više od hiljadu stanovnika, a Trogiranin Josip Šilović Slade je po nalogu crnogorskog suverena izradio plan za 10.000 žitelja koji je bio u primeni sve do 1952. godine. U to vreme podignuti su i najlepši objekti u gradu – hram Sv. Vasilija Ostroškog, dvorac kralja Nikole, dom Humanitarnog društva „Kosovka devojka”, Zanatlijski dom, Dom narodnog zdravlja sa javnim kupatilom. Sagrađeni su mostovi na Zeti i Bistrici. Ovim građevinama Nikšićani se i danas ponose. Predstavljaju vredno delo kako arhitekata tako i neimara.

Sa razvojem Nikšića, pripremani su i novi urbanistički planovi. Arhitekta Feđa Košir iz Ljubljane nastavio je tamo gde je stao Josip Slade i za svoj rad je 1974. nagrađen na jugoslovenskom konkursu. Međutim, Nikšićani sredinom sedamdesetih godina počinju da zidaju po svome.

Nekome se tako prohtelo da sruši osnovnu školu i na mestu na kome se zajedno sa velikim dvorištem nalazila počne gradnju Doma revolucije od 23.000 metara kvadratnih. Izgradnja tog objekta prekinuta je pre više od decenije, a za njegov završetak potrebno je još oko 50 miliona evra.

Poznati nikšićki arhitekta Pero Todorović, ogorčen je saznanjem da oni koji sada grade ne slede neprevaziđeni Sladeov prvi urbanistički plan i njegovu skladnu dopunu kroz urbanističko rešenje Feđe Košira. Po njegovim rečima, grad se ubrzano i ozbiljno urbanistički narušava i nastaju problemi koji će naknadno veoma teško ili nikako moći da budu rešeni. Industrijalizacija i nagli priliv stanovništva uslovili su i širenja grada, često bez urbanističkog reda, a naročito su neplanski nikla prigradska naselja, što se moglo izbeći, bar grubim označavanjem budućih ulica.

– Urbanistički i saobraćajni haos naročito je izražen na prostoru između skvera, autobuske i železničke stanice i Stare varoši. Zatvorene su dve saobraćajnice iz Sladeovog plana, a nova zgrada „Mexa” sa parking prostorom zauzela je kompletnu zelenu površinu između bioskopa „18. septembar” i stambene zgrade. Dolaskom vozila do trgovinskog centra dodatno je zagušen saobraćaj prema autobuskoj i železničkoj stanici. Velika je greška što se autobuska nalazi dalje od železničke stanice. Prema Koširovom planu trebalo je da one budu fizički i funkcionalno povezane tako da od jedne do druge putnici lako mogu da stignu, rekao je Todorović.

Pored železničke i ispred autobuske stanice grade se nove stambene zgrade. Stambeno-poslovna gradnja širi se i u naselju Rudo polje, na obali Bistrice, a naredne godine će početi i u strogom centru Nikšića, preko puta zgrade Skupštine opštine.

Umesto bivšeg Radničkog doma, nekadašnje zgrade opštine, objekta od istorijskog značaja u kome je 1942. suđeno narodnom heroju Ljubu Čupiću, biće podignut – stambeno-poslovni objekat od desetak spratova. On će, zajedno sa višespratnom zgradom SO, smeštenoj preko puta činiti takozvane kapije grada.

Nestaju objekti od istorijskog značaja u gradu pod Trebjesom, a na njihovom mestu ničuzdanja upriličena prema „novom vremenu”.