Рат писмима уместо правног тумачења

Потпредседник ДСС-а и шеф посланичке групе те странке у Народној скупштини Србије Милош Алигрудић затражио је јуче писменим путем од Оливера Дулића, председника парламента и Уставног одбора, да у току јучерашњег дана закаже седницу тог тела како би се протумачило да ли је за расписивање председничких избора потребно претходно усвајање аката предвиђених Уставним законом. Уместо заказивања седнице одбора, Дулић је "одговорио" писменим апелом "свим посланичким групама да заједно створе услове за даљи рад скупштине и за приступање дану за гласање".

Дулић је рекао да је с Алигрудићем разговарао после ове "преписке", а тај се разговор, кажу упућени, завршио на исти начин: Дулић је тражио да се омогући гласање о 32 тачке дневног реда о којима се дебатовало претходних месец дана, а Алигрудић је тражио од председника парламента да закаже седницу Уставног одбора, па су се разишли без договора. Дакле, не зна се ни да ли ће ни кад бити заказанa седница Уставног одбора.

Да подсетимо, ДСС сматра да пре расписивања избора треба усвојити акта која Уставни закон таксативно наводи, док правни тим председника Србије тврди да председнички избори могу да буду одржани и без доношења нових закона, односно по садашњем Закону о избору председника.

Да би се ови супротстављени ставови разјаснили Алигрудић је писмено затражио од Дулића да закаже седницу Уставног одбора. Дулић, међутим, нема обавезу да закаже седницу одбора на захтев само једног члана тог тела. Да би седница била заказана неопходно је да то затражи трећина од укупног броја чланова одбора (у овом случају најмање њих девет) или председник скупштине. Пословником је прецизирано да, ако председник одбора не закаже седницу у захтеваном року, онда је сазива заменик председника одбора, или председник Народне скупштине. Међутим, Дулић је председник одбора, а заменик председника одбора је Алигрудић, али Дулић неће да закаже седницу, а Алигрудић не може, јер нема нема потписе трећине чланова одбора.

У овом тренутку, међутим, нико није расположен да се умеша у овај спор ДС-а и ДСС-а и да, евентуално, потписима помогне у сазивању седнице одбора. Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, рекао је на конференцији за новинаре да ће радикали учествовати на седници Уставног одбора, уколико буде заказана, али: "не пада нам на памет да улазимо у ту врсту режимске замке да се ми тобоже опредељујемо за једне или друге". Вучић истиче: "Шта ми да будемо? Рођаци са села, који ће једној или другој странци да служе, да испуњавамо њихове налоге и да будемо потрчко. Нисмо ми ничији потрчко, ми водимо своју политику и политику у интересу грађана".

Томислав Николић, заменик председника СРС-а и члан одбора за уставна питања, каже за "Политику" да би, уколико би председнички избори били расписани пре доношења закона предвиђених Уставним законом, Уставни суд, кад једном буде формиран, могао да оспори ту одлуку.

"Замислите у каквој би се ситуацији нашао Уставни суд, подељен између ДС-а и ДСС-а и ако још нека странка ту буде имала утицај, а осам гласова треба за доношење одлуке, како да пресуди? С друге стране, шта да каже Уставни суд шест месеци после одржавања избора на којима је воља грађана потпуно јасно исказана?", додаје Николић.

Дулић је, пак, на Алигрудићев захтев за сазивање седнице одговорио апелом свим посланичким групама да омогуће рад парламента и одржавање дана за гласање. У писменом апелу, Дулић је навео да би "скоро одржавање дана за гласање омогућило почетак нове седнице скупштине на којој би се нашли закони неопходни за либерализацију визног режима, а потом и седнице која би имала за циљ именовање судија Уставног суда Србије и изгласавање закона неопходних за функционисање ове институције". Дулић је навео и да сматра како је "суштински интерес грађана Србије да већ од 1. јануара 2008. могу под повољнијим условима да путују по земљама ЕУ, такође, могуће је у најкраћем року формирати Уставни суд, који би дао одговор на актуелно питање спровођења Уставног закона". Дулић је позвао владу да у најкраћем року достави парламенту законе које предвиђа Уставни закон.

На овај Дулићев апел, Милош Алигрудић је одговорио новим писмом у којем "са жаљењем констатује да јуче до 17 часова није добио никакав одговор на захтев за сазивање седнице Уставног одбора". Алигрудић је поново затражио од Дулића да већ за данас закаже седницу Уставног одбора наводећи да сматра да је Дулић без основа закључио да нека странка из владајуће коалиције омета рад парламента. Алигрудић каже да је разлог више за заказивање седнице и саопштење из кабинета председника Србије Бориса Тадића, који се "упустио у јавно тумачење одредаба Уставног закона, чиме се показало да кабинетска и стручна јавност (Слободан Вучетић) имају подељена мишљења."

На крају, Алигрудић каже: "Не спорећи јасне надлежности Уставног суда, чије брзо формирање и ми очекујемо, сматрамо да је једино легитимно тело за тумачење примене Уставног закона Скупштина Србије, односно њен надлежни одбор". Алигрудић је подсетио и да је Дулић "оправдано заказао седницу Уставног одбора да би се решиле дилеме око избора за градоначелника", те да би и сада требало тако да поступи "тиме би олакшали и посао људима који разговарају о томе када заказати председничке изборе".

--------------------------------------------------------------------------

Николић: Прво закони, па избори

Томислав Николић каже да, по његовом мишљењу, прво треба донети законе које предвиђа Уставни закон: "не могу избори пре закона". Он истиче да је то неопходно и зато председник, без закона, не зна каква су му овлашћења, права и обавезе: "Чак постоји могућност да нека коалиција, ова садашња, или нека друга,  изабраном председнику определи сасвим друга овлашћења у зависности од тога ко буде изабран. Па, тако ако је изабран човек из владине коалиције, онда ћемо му дати већа овлашћења, а ако је изабран опозиционар, Томислав Николић, даћемо му мало овлашћења. Све је могуће".

--------------------------------------------------------------------------

Радикали најбројнији у одбору за уставна питања

Одбор за уставна питања српског парламента има 25 чланова. Најбројнији су радикали, који у Одбору имају осморо представника, ДС има шест, ДСС има три члана, по два имају СПС и 17 плус, а по један ЛСВ, СДПО, ЛДП и НС. Председник Одбора је Оливер Дулић из ДС, а његов заменик је Милош Алигрудић из ДСС.

Да би се одржала седница одбора, потребно је да њено заказивање тражи најмање трећина, односно деветоро чланова.