Rat pismima umesto pravnog tumačenja

Potpredsednik DSS-a i šef poslaničke grupe te stranke u Narodnoj skupštini Srbije Miloš Aligrudić zatražio je juče pismenim putem od Olivera Dulića, predsednika parlamenta i Ustavnog odbora, da u toku jučerašnjeg dana zakaže sednicu tog tela kako bi se protumačilo da li je za raspisivanje predsedničkih izbora potrebno prethodno usvajanje akata predviđenih Ustavnim zakonom. Umesto zakazivanja sednice odbora, Dulić je "odgovorio" pismenim apelom "svim poslaničkim grupama da zajedno stvore uslove za dalji rad skupštine i za pristupanje danu za glasanje".

Dulić je rekao da je s Aligrudićem razgovarao posle ove "prepiske", a taj se razgovor, kažu upućeni, završio na isti način: Dulić je tražio da se omogući glasanje o 32 tačke dnevnog reda o kojima se debatovalo prethodnih mesec dana, a Aligrudić je tražio od predsednika parlamenta da zakaže sednicu Ustavnog odbora, pa su se razišli bez dogovora. Dakle, ne zna se ni da li će ni kad biti zakazana sednica Ustavnog odbora.

Da podsetimo, DSS smatra da pre raspisivanja izbora treba usvojiti akta koja Ustavni zakon taksativno navodi, dok pravni tim predsednika Srbije tvrdi da predsednički izbori mogu da budu održani i bez donošenja novih zakona, odnosno po sadašnjem Zakonu o izboru predsednika.

Da bi se ovi suprotstavljeni stavovi razjasnili Aligrudić je pismeno zatražio od Dulića da zakaže sednicu Ustavnog odbora. Dulić, međutim, nema obavezu da zakaže sednicu odbora na zahtev samo jednog člana tog tela. Da bi sednica bila zakazana neophodno je da to zatraži trećina od ukupnog broja članova odbora (u ovom slučaju najmanje njih devet) ili predsednik skupštine. Poslovnikom je precizirano da, ako predsednik odbora ne zakaže sednicu u zahtevanom roku, onda je saziva zamenik predsednika odbora, ili predsednik Narodne skupštine. Međutim, Dulić je predsednik odbora, a zamenik predsednika odbora je Aligrudić, ali Dulić neće da zakaže sednicu, a Aligrudić ne može, jer nema nema potpise trećine članova odbora.

U ovom trenutku, međutim, niko nije raspoložen da se umeša u ovaj spor DS-a i DSS-a i da, eventualno, potpisima pomogne u sazivanju sednice odbora. Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, rekao je na konferenciji za novinare da će radikali učestvovati na sednici Ustavnog odbora, ukoliko bude zakazana, ali: "ne pada nam na pamet da ulazimo u tu vrstu režimske zamke da se mi tobože opredeljujemo za jedne ili druge". Vučić ističe: "Šta mi da budemo? Rođaci sa sela, koji će jednoj ili drugoj stranci da služe, da ispunjavamo njihove naloge i da budemo potrčko. Nismo mi ničiji potrčko, mi vodimo svoju politiku i politiku u interesu građana".

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a i član odbora za ustavna pitanja, kaže za "Politiku" da bi, ukoliko bi predsednički izbori bili raspisani pre donošenja zakona predviđenih Ustavnim zakonom, Ustavni sud, kad jednom bude formiran, mogao da ospori tu odluku.

"Zamislite u kakvoj bi se situaciji našao Ustavni sud, podeljen između DS-a i DSS-a i ako još neka stranka tu bude imala uticaj, a osam glasova treba za donošenje odluke, kako da presudi? S druge strane, šta da kaže Ustavni sud šest meseci posle održavanja izbora na kojima je volja građana potpuno jasno iskazana?", dodaje Nikolić.

Dulić je, pak, na Aligrudićev zahtev za sazivanje sednice odgovorio apelom svim poslaničkim grupama da omoguće rad parlamenta i održavanje dana za glasanje. U pismenom apelu, Dulić je naveo da bi "skoro održavanje dana za glasanje omogućilo početak nove sednice skupštine na kojoj bi se našli zakoni neophodni za liberalizaciju viznog režima, a potom i sednice koja bi imala za cilj imenovanje sudija Ustavnog suda Srbije i izglasavanje zakona neophodnih za funkcionisanje ove institucije". Dulić je naveo i da smatra kako je "suštinski interes građana Srbije da već od 1. januara 2008. mogu pod povoljnijim uslovima da putuju po zemljama EU, takođe, moguće je u najkraćem roku formirati Ustavni sud, koji bi dao odgovor na aktuelno pitanje sprovođenja Ustavnog zakona". Dulić je pozvao vladu da u najkraćem roku dostavi parlamentu zakone koje predviđa Ustavni zakon.

Na ovaj Dulićev apel, Miloš Aligrudić je odgovorio novim pismom u kojem "sa žaljenjem konstatuje da juče do 17 časova nije dobio nikakav odgovor na zahtev za sazivanje sednice Ustavnog odbora". Aligrudić je ponovo zatražio od Dulića da već za danas zakaže sednicu Ustavnog odbora navodeći da smatra da je Dulić bez osnova zaključio da neka stranka iz vladajuće koalicije ometa rad parlamenta. Aligrudić kaže da je razlog više za zakazivanje sednice i saopštenje iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, koji se "upustio u javno tumačenje odredaba Ustavnog zakona, čime se pokazalo da kabinetska i stručna javnost (Slobodan Vučetić) imaju podeljena mišljenja."

Na kraju, Aligrudić kaže: "Ne sporeći jasne nadležnosti Ustavnog suda, čije brzo formiranje i mi očekujemo, smatramo da je jedino legitimno telo za tumačenje primene Ustavnog zakona Skupština Srbije, odnosno njen nadležni odbor". Aligrudić je podsetio i da je Dulić "opravdano zakazao sednicu Ustavnog odbora da bi se rešile dileme oko izbora za gradonačelnika", te da bi i sada trebalo tako da postupi "time bi olakšali i posao ljudima koji razgovaraju o tome kada zakazati predsedničke izbore".

--------------------------------------------------------------------------

Nikolić: Prvo zakoni, pa izbori

Tomislav Nikolić kaže da, po njegovom mišljenju, prvo treba doneti zakone koje predviđa Ustavni zakon: "ne mogu izbori pre zakona". On ističe da je to neophodno i zato predsednik, bez zakona, ne zna kakva su mu ovlašćenja, prava i obaveze: "Čak postoji mogućnost da neka koalicija, ova sadašnja, ili neka druga,  izabranom predsedniku opredeli sasvim druga ovlašćenja u zavisnosti od toga ko bude izabran. Pa, tako ako je izabran čovek iz vladine koalicije, onda ćemo mu dati veća ovlašćenja, a ako je izabran opozicionar, Tomislav Nikolić, daćemo mu malo ovlašćenja. Sve je moguće".

--------------------------------------------------------------------------

Radikali najbrojniji u odboru za ustavna pitanja

Odbor za ustavna pitanja srpskog parlamenta ima 25 članova. Najbrojniji su radikali, koji u Odboru imaju osmoro predstavnika, DS ima šest, DSS ima tri člana, po dva imaju SPS i 17 plus, a po jedan LSV, SDPO, LDP i NS. Predsednik Odbora je Oliver Dulić iz DS, a njegov zamenik je Miloš Aligrudić iz DSS.

Da bi se održala sednica odbora, potrebno je da njeno zakazivanje traži najmanje trećina, odnosno devetoro članova.