Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Финале Светске лиге у Београду

Финале Светске лиге у Београду

Финални турнир 20. светске лиге у одбојци идуће године одиграће се у „Београдској арени” од 22. – 26. јула, саопштила је Светска одбојкашка федерација (ФИВБ). Одбојкашки савез Србије ће други пут бити организатор завршнице једног од најеминентнијих одбојкашких такмичења пошто је Србија у конкуренцији за организацију овог такмичења са САД и Кином била успешнија.

Правила нису промењена па ће на Финалном турниру учествовати  четири победника група из прве фазе такмичења, Србија као организатор, и репрезентација која ће добити „специјалну позивницу” ФИВБ.

Ђиџонг Веи, председник ФИВБ, био је изузетно задовољан што ће се врхунац 20. светске лиге одиграти баш у Србији, после незаборавног Финалног турнира 2005. године и далеко хваљене „Београдске арене”.

– Србија је у САД и Кини имала јаку конкуренцију и управо је огромна заслуга Одбојкашког савеза Србије што изабрана за домаћина – рекао је Франческо Франки, председник Савета Светске лиге.

Александар Боричић, председник ОСС и Извршни потпредседник ФИВБ, је нагласио:

– Заиста смо веома задовољни што нам је дата могућност да поново будемо домаћини Финалног турнира Светске лиге. Сви љубитељи одбојке у Србији су се надали да ће им се пружити прилика да ову спектакуларну представу поново виде у „Београдској арени“. Изузетно смо поносни на Министарство за спорт, нашу Владу и град Београд, као и све наше спонзоре који ће омогућити да се сан наших навијача оствари.

У септембру Савет Светске лиге је одлучио да 2009. године у овом такмичењу Аргентина и Холандија замене Шпанију и Египат. Остале екипе које ће наступити у такмичењу 16 најбољих су Србија, која је заузела друго место у овогодишњем такмичењу, прошлогодишњи победник САД, осмоструки победник Италија, седмоструки победник Бразил, Пољска, Венецуела, Кина, Русија, Јапан, Куба, Бугарска, Француска и Кореја.

Светска лига је ове године постигла невероватан успех са чак 2.080 сати ТВ преноса широм света. Утакмица за злато између САД и Србије у Рио де Жанеиру је емитована у више од 100 земаља света. Постигнут је и нови рекорд у погледу посете. Укупно је 665.000 посетилаца видело 106 утакмица у интерконтиненталном и финалном турниру, обарајући тако рекорд од 649.000 из 2001. године.

– Ово је велико признање за Одбојкашки савез Србије, јер добити организацију Финалног турнира Светске лиге два пута у року од четири године је заиста велики успех. С друге стране, ми ћемо бити растерећни борбе у такмичарском делу Светске лиге, јер смо већ учесници Финалног турнира. То значи да можемо на утакмицама које ћемо играти у Србији да направимо добар увод – истакао је селектор наше репрезентације Игор Колаковић.

– То је и потврда да је организација Финалног турнира пре четири године била изузетно успешна. У сваком случају, добро је што је Србија већ изборила учешће на Финалном турниру. С друге стране, традиција није баш на страни организатора, јер од 1995, када је Холандија тирјумфовала код куће, домаћин Финалног турнира није освојио Светску лигу. Међутим, традиција је ту да би се рушила – нагласио је капитен Никола Грбић.

– Једном смо напунили „Арену” и верујем да то можемо да урадимо опет. Сигурно да је велика ствар што ћемо бити домаћини, не само због обезбеђеног учешћа, већ и због тога што ћемо моћи мирније да играмо у такмичењу по групама. Биће то прилика да сви пријављени играчи играју у Светској лиги, што није мала ствар. Искуство је потребно млађима, а одмор искуснијима. Верујем да уз подршку навијача можемо да пружимо добре партије, а видећемо хоћемо ли успети да поправимо прошлогодишњи пласман – прецизирао је Иван Миљковић.

С. Р.

----------------------------------------------------------

„Београдска арена” спремна за нови рекорд

На финалном мечу Светске лиге 2005. између Србије и Црне Горе и Бразила присуствовало је рекордних 18.240. гледалаца. Капацитет „Београдске арене” за одбојкашке утакмице сада је 18.386 места. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.