Ко ће наследити Махмуда Абаса

Палестински председник Махмуд Абас прогласио је општу амнестију свим избаченим члановима његовог покрета Фатах, а да ли то значи да ће његов велики ривал Мухамед Дахлан бити ангажован у послератним плановима за појас Газе?

Абас покушава да оснажи јединство секуларног Фатаха и палестинске власти (ПА), која би после унутрашњих реформи и уклањања исламистичког Хамаса требало да има значајну улогу у управљања Газом, како превиђа египатски план који је недавно прихваћен на ванредном самиту Арапске лиге у Каиру.

Египатски предлог, који су одбацили Израел и САД, предвиђа оснивање фонда од 53 милијарде долара којим би се финансирала петогодишња обнова Газе, као и визију будуће владавине у појасу Газе којим би првих шест месеци управљао технократски комитет под надзором ПА. План нигде не помиње Хамас, који је потврдио да „није заинтересован” да буде део било какве административне структуре будуће власти.

Какву улогу би могао да има Дахлан, једна од најконтроверзнијих личности Блиског истока, давнашњи Абасов противник који живи у егзилу у Уједињеним Арапским Емиратима, где је као саветник за безбедност шеика Мухамеда бин Заједа ел Нахјана, председника Абу Дабија, осмишљавао интриге, ковао завере, организовао шпијунске везе и мешетарио мутним међународним бизнисом прања новца и трговине оружјем?

Остарели Абас (89) је на положају председника ПА од 2005, што је последња година када су на палестинским територијама одржани избори. Они заказани за 2021. били су отказани, као и Фатахов осми конгрес који је требало да се одржи прошлог децембра. Абас сада каже да је спреман да се председнички и парламентарни избори одрже наредне године – под условом да постоје „одговарајући услови” на Западној обали, појасу Газе и источном Јерусалиму.

Абас је веома непопуларан и критикован што није распоредио оружане снаге безбедности како би се палестинска насеља по Западној обали заштитила од сталних напада јеврејских колонизатора, што не успева да организује свакодневни живот и спречи масовну корупцију. Према септембарском истраживању Палестинског центра за политику, чак 85 одсто Палестинаца тражи његову оставку.

То је шанса за Дахлана који не крије председничке амбиције и верује да би, као миљеник Запада и Израела, могао да има улогу у транзиционом периоду организације власти у Гази. Иако неки аналитичари сматрају да се Дахлан не би вратио у Газу, где је због боравка у Абу Дабију изгубио значајан део популарности, слажу се да би имао значајну контролу уколико Емирати буду укључени у процес политичке транзиције у Гази и да би могао да утиче на реформу ПА коју очекују УАЕ и Саудијска Арабија.

Абас је последњих година покушавао да маргинализује Дахлана, али тиме је само поделио Фатах. Уколико жели улогу у Гази, то није могуће са фрагментисаним покретом, па то објашњава зашто се председник одлучио на амнестију. Да ли је то сигнал да се Дахлан враћа у палестинску политику?

Око десет процената Палестинаца жели да Дахлан наследи Абаса, мада највећу подршку (37 одсто) има заточени лидер Фатаха Марван Баргути, који би могао да буде ослобођен у другој фази споразума о примирју у Гази. Баргути је међу реткима који има подршку Хамаса, Исламског џихада, али и делова Фатаха.

Дахлан је 1961. рођен у избегличком логору у Кан Јунису, на југу појаса Газе. Фатаху се придружио у раној младости, већи део осамдесетих година 20. века провео је у израелском затвору, а потом је био активан током првог палестинског устанка, интифаде, 1987–1993.

Постао је шеф палестинских обавештајних служби после израелско-палестинског мировног споразума из Осла 1994. Управо у то време био је критикован због пословне империје коју је створио и сумњивих веза са Израелом, па су га неки називали „колаборантом”. Држао је приватну војску за коју се говорило да је финансирају ЦИА и Мосад.

Дахлан је напустио Газу када је после оружаног сукоба 2007. Хамас протерао Фатах, а три године касније напустио је и Рамалу пошто је Абаса оптуживао да је „диктатор који није у стању да води ни Палестинску управу ни Фатах”. Вратио се 2011. да би оспорио искључивање из Фатаха, али је убрзо против њега ппокренута истрага под оптужбама за корупцију и умешаност у убиство једног од лидера Хамаса у Дубаију. Палестински суд у Рамали осудио га је 2016. у одсуству на три године затвора под оптужбом за присвајање 16 милиона долара у време док је био члан владе.

Дахлан је наставио да оптужује Абаса и његове лојалисте да губе контролу над Фатахом, а Абас је узвратио да је Дахлан умешан у смрт палестинског лидера Јасера Арафата 2004. Стотине Дахланових присталица су протеране.

„Блискоисточни Суслов”, човек са хиљаду живота, хиљаду лица и хиљаду злочина, како Дахлана описују бројни непријатељи које је стакао, наставља да експлоатише своје политичке и пословне везе широм Блиског истока. Тешко да има регионалног конфликта у који није уплетен: од рата у Јемену и рушења власти Муслиманске браће у Египту, преко стављања на листу најтраженијих терориста у Турској под оптужбом да је умешан у покушај државног удара 2016. до активног ангажмана Емирата у грађански рат Либије.

Дахлан, који је 2013. добио држављанство Србије, био је веома ангажован око Аврамових споразума који су по инструкцијама Доналда Трампа 2020. довели до нормализације односа УАЕ, Бахреина, Судана и Марока са Израелом. Његовом очекиваном амнестијом процес Абасовог наслеђивања је по свему судећи отворен.