Ko će naslediti Mahmuda Abasa

Palestinski predsednik Mahmud Abas proglasio je opštu amnestiju svim izbačenim članovima njegovog pokreta Fatah, a da li to znači da će njegov veliki rival Muhamed Dahlan biti angažovan u posleratnim planovima za pojas Gaze?

Abas pokušava da osnaži jedinstvo sekularnog Fataha i palestinske vlasti (PA), koja bi posle unutrašnjih reformi i uklanjanja islamističkog Hamasa trebalo da ima značajnu ulogu u upravljanja Gazom, kako previđa egipatski plan koji je nedavno prihvaćen na vanrednom samitu Arapske lige u Kairu.

Egipatski predlog, koji su odbacili Izrael i SAD, predviđa osnivanje fonda od 53 milijarde dolara kojim bi se finansirala petogodišnja obnova Gaze, kao i viziju buduće vladavine u pojasu Gaze kojim bi prvih šest meseci upravljao tehnokratski komitet pod nadzorom PA. Plan nigde ne pominje Hamas, koji je potvrdio da „nije zainteresovan” da bude deo bilo kakve administrativne strukture buduće vlasti.

Kakvu ulogu bi mogao da ima Dahlan, jedna od najkontroverznijih ličnosti Bliskog istoka, davnašnji Abasov protivnik koji živi u egzilu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je kao savetnik za bezbednost šeika Muhameda bin Zajeda el Nahjana, predsednika Abu Dabija, osmišljavao intrige, kovao zavere, organizovao špijunske veze i mešetario mutnim međunarodnim biznisom pranja novca i trgovine oružjem?

Ostareli Abas (89) je na položaju predsednika PA od 2005, što je poslednja godina kada su na palestinskim teritorijama održani izbori. Oni zakazani za 2021. bili su otkazani, kao i Fatahov osmi kongres koji je trebalo da se održi prošlog decembra. Abas sada kaže da je spreman da se predsednički i parlamentarni izbori održe naredne godine – pod uslovom da postoje „odgovarajući uslovi” na Zapadnoj obali, pojasu Gaze i istočnom Jerusalimu.

Abas je veoma nepopularan i kritikovan što nije rasporedio oružane snage bezbednosti kako bi se palestinska naselja po Zapadnoj obali zaštitila od stalnih napada jevrejskih kolonizatora, što ne uspeva da organizuje svakodnevni život i spreči masovnu korupciju. Prema septembarskom istraživanju Palestinskog centra za politiku, čak 85 odsto Palestinaca traži njegovu ostavku.

To je šansa za Dahlana koji ne krije predsedničke ambicije i veruje da bi, kao miljenik Zapada i Izraela, mogao da ima ulogu u tranzicionom periodu organizacije vlasti u Gazi. Iako neki analitičari smatraju da se Dahlan ne bi vratio u Gazu, gde je zbog boravka u Abu Dabiju izgubio značajan deo popularnosti, slažu se da bi imao značajnu kontrolu ukoliko Emirati budu uključeni u proces političke tranzicije u Gazi i da bi mogao da utiče na reformu PA koju očekuju UAE i Saudijska Arabija.

Abas je poslednjih godina pokušavao da marginalizuje Dahlana, ali time je samo podelio Fatah. Ukoliko želi ulogu u Gazi, to nije moguće sa fragmentisanim pokretom, pa to objašnjava zašto se predsednik odlučio na amnestiju. Da li je to signal da se Dahlan vraća u palestinsku politiku?

Oko deset procenata Palestinaca želi da Dahlan nasledi Abasa, mada najveću podršku (37 odsto) ima zatočeni lider Fataha Marvan Barguti, koji bi mogao da bude oslobođen u drugoj fazi sporazuma o primirju u Gazi. Barguti je među retkima koji ima podršku Hamasa, Islamskog džihada, ali i delova Fataha.

Dahlan je 1961. rođen u izbegličkom logoru u Kan Junisu, na jugu pojasa Gaze. Fatahu se pridružio u ranoj mladosti, veći deo osamdesetih godina 20. veka proveo je u izraelskom zatvoru, a potom je bio aktivan tokom prvog palestinskog ustanka, intifade, 1987–1993.

Postao je šef palestinskih obaveštajnih službi posle izraelsko-palestinskog mirovnog sporazuma iz Osla 1994. Upravo u to vreme bio je kritikovan zbog poslovne imperije koju je stvorio i sumnjivih veza sa Izraelom, pa su ga neki nazivali „kolaborantom”. Držao je privatnu vojsku za koju se govorilo da je finansiraju CIA i Mosad.

Dahlan je napustio Gazu kada je posle oružanog sukoba 2007. Hamas proterao Fatah, a tri godine kasnije napustio je i Ramalu pošto je Abasa optuživao da je „diktator koji nije u stanju da vodi ni Palestinsku upravu ni Fatah”. Vratio se 2011. da bi osporio isključivanje iz Fataha, ali je ubrzo protiv njega ppokrenuta istraga pod optužbama za korupciju i umešanost u ubistvo jednog od lidera Hamasa u Dubaiju. Palestinski sud u Ramali osudio ga je 2016. u odsustvu na tri godine zatvora pod optužbom za prisvajanje 16 miliona dolara u vreme dok je bio član vlade.

Dahlan je nastavio da optužuje Abasa i njegove lojaliste da gube kontrolu nad Fatahom, a Abas je uzvratio da je Dahlan umešan u smrt palestinskog lidera Jasera Arafata 2004. Stotine Dahlanovih pristalica su proterane.

„Bliskoistočni Suslov”, čovek sa hiljadu života, hiljadu lica i hiljadu zločina, kako Dahlana opisuju brojni neprijatelji koje je stakao, nastavlja da eksploatiše svoje političke i poslovne veze širom Bliskog istoka. Teško da ima regionalnog konflikta u koji nije upleten: od rata u Jemenu i rušenja vlasti Muslimanske braće u Egiptu, preko stavljanja na listu najtraženijih terorista u Turskoj pod optužbom da je umešan u pokušaj državnog udara 2016. do aktivnog angažmana Emirata u građanski rat Libije.

Dahlan, koji je 2013. dobio državljanstvo Srbije, bio je veoma angažovan oko Avramovih sporazuma koji su po instrukcijama Donalda Trampa 2020. doveli do normalizacije odnosa UAE, Bahreina, Sudana i Maroka sa Izraelom. Njegovom očekivanom amnestijom proces Abasovog nasleđivanja je po svemu sudeći otvoren.