Млеком сам гасио ватру

Централно обележавање двадесетпрве годишњице мартовског погрома одржано је јуче у Грачаници. Парастос пострадалим жртвама служио је у Манастиру Грачаница митрополит рашко-призренски Теодосије са свештенством, а онда је неколико стотина људи са белим ружама прошетало улицама овог места и положило цвеће на уметничку инсталацију МИССИНГ и споменик жртвама који се налазе у Дому културе. Ова институција је, и ове године, организовала комеморативну академију посвећену једном од највећих мирнодопских злочина нашег времена. Академија је почела химном и минутом ћутања и молитве за пострадале у Кочанима у Северној Македонији.

Митрополит рашко-призренски Теодосије је у беседи обухватио разне аспекте страдања, узорка и последица погрома: „мноштво је наших светиња било уништено или тешко оштећено. Оно што су наше генерације стварале вековима, наше цркве и манастири порушени су, а стотине домова у пустош и у згариште претворени", рекао је митрополит и закључио да се страдање мора сагледати у контексту нашег православног и васкрсавајућег погледа на свет.

"Наше сећање на мартовски погром је истовремено и молитвено помињање оних који су изгубили животе, домове и имовину, сећање на наше светиње и раскопане гробове, али и наше сведочење, да наша жртва, колико год нама изгледала тешка и неправедна није била узалудна. То је и порука, да ми данас и овде морамо бити још снажнији у духовном и народном јединству које једино можемо да градимо на камену темељцу који је Христос", нагласио је митрополит Теодосије.

Срђан Поповић, начелник Косовског округа и брат убијеног дечака Димитрија Поповића је говорио да Кфор и међународна заједница нису реаговали на упозорења да је Србима угрожена безбедност, што се фатално одразило на целу заједницу и његову породицу. Он сматра да се погром и данас наставаља, али другим средствима и да је спроводе косовске институције: „сада упозоравамо исто као што смо и тада упозоравали. Морам да напоменем и то да су од 17. марта била постављена два пункта (Кфора) и да смо после три месеца говорили да ситуација није добра. Они су, ипак, зарад неких ружичастих извештаја морали да пошаљу свету слику да је све како ваља, и нажалост тада нам је страдао Димитрије Поповић".

Испред Канцеларије за Косово и Метохију говорила је Милена Парлић, помоћница директора, задужена за сарадњу са Српском православном црквом и бригу о културном наслеђу, нагласивши да су вредности вере и молитве неуништиве, као и да се погром не може и не сме заборавити: „због поштовања на невино проливену крв која је опомена да никада не дозволимо да нам други пишу историју, да нам умањују бол, одузимају право на правду коју никада нисмо и сигурно нећемо доживети, рекла је госпођа Парлић.

Посебан и емотиван део, на овој Академији, јесу сећања жртава и оних који су преживели погром. О смрти свог оца Боривоја Спасојевића из Косовске Митровице говорио је његов син Драган: „Био је постављен снајпериста код Три солитера (насеље у Косовској Митровици), тада смо имали преко 33 рањених, међу њима је био и мој отац кога је снајпериста погодио у срце," Сахранио га је сутрадан у Андријевици и одмах се придружио Србима који су држали страже и чували север Косова и Метохије.

У Косовом Пољу било је  слично, сведочио је јуче Драган Ћирковић: „У 19.15 часова је нестала струја, 19.20 часова нестала је вода. Све могуће ствари које су могли да угасе они су угасили. Смиривао сам родитеље, рачунајући да ће све то проћи, јер рачунам, полиција стаје испред наше куће и све ће бити како треба. Они су ту да нас заштите. Међутим, супротно од тога. Пала је једна бомба, друга бомба, почела је кућа да гори. Пошто није било воде, струје, задесила се шерпа млека којом сам угасио кућни праг. Након 15 минута, спаковао сам родитеље и изашао до суседног села. Након пола сата гледао сам своју кућу како гори".

У истом месту, без свога дома остала је Слађана Денић која је избегла са целом породицом: „Следећег јутра, супруг и ја смо стајали пред згариштем које је некада било наш дом, а сада су остали само црни зидови и жар, кућа је тињала, а за оне који су нас протерали ни то није било довољно. Касније су је поново запалили, уништивши последње остатке нашег породичног дома".

Јован Симић новинар РТВ Пулс из Шилова код Гњилана сећа се да су тог дана дана све српске куће у граду обележене и спаљене, да су страдали Слободан и Анка Перић и да су „покушали су и цркву Светог Николе да упале, али косовски полицајци српске националности су се склонили у цркву и захваљуљући њима и тезгама које су биле поставље спречили су паљење цркве".

На академији су наступали Хор „Милутин", Хор Богословије „Свети Кирило и Методије" из Призрена, Национални ансамбл „Венац", Хор Музичке школе „Стеван Мокрањац"  и Балетска школа Дома културе „Грачаница".

Обележавању погрома присуствовали су представници политичког и јавног живота Срба на Косову и Метохији.

Данас, другог дана обележавања погрома, биће отворена изложба са Ликовне колоније „Јесен у Призрену", на којој су сликари су стварали у срушеним Светим Архангелима, а биће одржана и промоција Зборника радова „Мартовски погром 2004: узорци, разарања, последице" у Дому културе „Грачаница". Програме су организовали Дом културе „Грачаница", Галерија уметности Приштина и Архив Косова и Метохије.