Mlekom sam gasio vatru

Centralno obeležavanje dvadesetprve godišnjice martovskog pogroma održano je juče u Gračanici. Parastos postradalim žrtvama služio je u Manastiru Gračanica mitropolit raško-prizrenski Teodosije sa sveštenstvom, a onda je nekoliko stotina ljudi sa belim ružama prošetalo ulicama ovog mesta i položilo cveće na umetničku instalaciju MISSING i spomenik žrtvama koji se nalaze u Domu kulture. Ova institucija je, i ove godine, organizovala komemorativnu akademiju posvećenu jednom od najvećih mirnodopskih zločina našeg vremena. Akademija je počela himnom i minutom ćutanja i molitve za postradale u Kočanima u Severnoj Makedoniji.

Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je u besedi obuhvatio razne aspekte stradanja, uzorka i posledica pogroma: „mnoštvo je naših svetinja bilo uništeno ili teško oštećeno. Ono što su naše generacije stvarale vekovima, naše crkve i manastiri porušeni su, a stotine domova u pustoš i u zgarište pretvoreni", rekao je mitropolit i zaključio da se stradanje mora sagledati u kontekstu našeg pravoslavnog i vaskrsavajućeg pogleda na svet.

"Naše sećanje na martovski pogrom je istovremeno i molitveno pominjanje onih koji su izgubili živote, domove i imovinu, sećanje na naše svetinje i raskopane grobove, ali i naše svedočenje, da naša žrtva, koliko god nama izgledala teška i nepravedna nije bila uzaludna. To je i poruka, da mi danas i ovde moramo biti još snažniji u duhovnom i narodnom jedinstvu koje jedino možemo da gradimo na kamenu temeljcu koji je Hristos", naglasio je mitropolit Teodosije.

Srđan Popović, načelnik Kosovskog okruga i brat ubijenog dečaka Dimitrija Popovića je govorio da Kfor i međunarodna zajednica nisu reagovali na upozorenja da je Srbima ugrožena bezbednost, što se fatalno odrazilo na celu zajednicu i njegovu porodicu. On smatra da se pogrom i danas nastavalja, ali drugim sredstvima i da je sprovode kosovske institucije: „sada upozoravamo isto kao što smo i tada upozoravali. Moram da napomenem i to da su od 17. marta bila postavljena dva punkta (Kfora) i da smo posle tri meseca govorili da situacija nije dobra. Oni su, ipak, zarad nekih ružičastih izveštaja morali da pošalju svetu sliku da je sve kako valja, i nažalost tada nam je stradao Dimitrije Popović".

Ispred Kancelarije za Kosovo i Metohiju govorila je Milena Parlić, pomoćnica direktora, zadužena za saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom i brigu o kulturnom nasleđu, naglasivši da su vrednosti vere i molitve neuništive, kao i da se pogrom ne može i ne sme zaboraviti: „zbog poštovanja na nevino prolivenu krv koja je opomena da nikada ne dozvolimo da nam drugi pišu istoriju, da nam umanjuju bol, oduzimaju pravo na pravdu koju nikada nismo i sigurno nećemo doživeti, rekla je gospođa Parlić.

Poseban i emotivan deo, na ovoj Akademiji, jesu sećanja žrtava i onih koji su preživeli pogrom. O smrti svog oca Borivoja Spasojevića iz Kosovske Mitrovice govorio je njegov sin Dragan: „Bio je postavljen snajperista kod Tri solitera (naselje u Kosovskoj Mitrovici), tada smo imali preko 33 ranjenih, među njima je bio i moj otac koga je snajperista pogodio u srce," Sahranio ga je sutradan u Andrijevici i odmah se pridružio Srbima koji su držali straže i čuvali sever Kosova i Metohije.

U Kosovom Polju bilo je  slično, svedočio je juče Dragan Ćirković: „U 19.15 časova je nestala struja, 19.20 časova nestala je voda. Sve moguće stvari koje su mogli da ugase oni su ugasili. Smirivao sam roditelje, računajući da će sve to proći, jer računam, policija staje ispred naše kuće i sve će biti kako treba. Oni su tu da nas zaštite. Međutim, suprotno od toga. Pala je jedna bomba, druga bomba, počela je kuća da gori. Pošto nije bilo vode, struje, zadesila se šerpa mleka kojom sam ugasio kućni prag. Nakon 15 minuta, spakovao sam roditelje i izašao do susednog sela. Nakon pola sata gledao sam svoju kuću kako gori".

U istom mestu, bez svoga doma ostala je Slađana Denić koja je izbegla sa celom porodicom: „Sledećeg jutra, suprug i ja smo stajali pred zgarištem koje je nekada bilo naš dom, a sada su ostali samo crni zidovi i žar, kuća je tinjala, a za one koji su nas proterali ni to nije bilo dovoljno. Kasnije su je ponovo zapalili, uništivši poslednje ostatke našeg porodičnog doma".

Jovan Simić novinar RTV Puls iz Šilova kod Gnjilana seća se da su tog dana dana sve srpske kuće u gradu obeležene i spaljene, da su stradali Slobodan i Anka Perić i da su „pokušali su i crkvu Svetog Nikole da upale, ali kosovski policajci srpske nacionalnosti su se sklonili u crkvu i zahvaljuljući njima i tezgama koje su bile postavlje sprečili su paljenje crkve".

Na akademiji su nastupali Hor „Milutin", Hor Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije" iz Prizrena, Nacionalni ansambl „Venac", Hor Muzičke škole „Stevan Mokranjac"  i Baletska škola Doma kulture „Gračanica".

Obeležavanju pogroma prisustvovali su predstavnici političkog i javnog života Srba na Kosovu i Metohiji.

Danas, drugog dana obeležavanja pogroma, biće otvorena izložba sa Likovne kolonije „Jesen u Prizrenu", na kojoj su slikari su stvarali u srušenim Svetim Arhangelima, a biće održana i promocija Zbornika radova „Martovski pogrom 2004: uzorci, razaranja, posledice" u Domu kulture „Gračanica". Programe su organizovali Dom kulture „Gračanica", Galerija umetnosti Priština i Arhiv Kosova i Metohije.