Рогоња с Алпа

На неприступачним врлетима, међу стенама Алпа, где не само што људска нога није крочила, већ ни дивље животиње не залазе, могу се видети само птице грабљивице и козорози (Capra ibex). Ова окретна животиња, снажног здепастог тела, савршено се сналази у суровим условима у којима живи, на висини која понекад премашује три хиљаде метара. Тело алпског козорога прекривено је густим крзном које је лети сивкастобраон боје, са стомаком обраслим светлијом длаком, док током зиме потамни. Одрасли мужјаци високи су око метар и тешки стотинак килограма, док су женке скоро двоструко ситније. На глави мужјака налазе се огромни и оштри шупљи рогови, повијени назад, који му служе за самоодбрану. Ови „украси” понекад нарасту и до један метар. Рогове има и женка, али су они знатно мањи него код мушких примерака.

Овај планински лепотан има оштар вид и добро развијено чуло мириса, који му помажу у потрази за храном и упозоравају га на опасност. Алпски козорог је плашљива животиња, која избегава сусрете са људима и грабљивцима. Може да их нањуши на удаљености већој од пола километра, а тада се обично да у бег или сакрије међу стене. За одбрану од медведа и вукова, својих највећих непријатеља, рогове користи једино кад нема другог излаза. Поред грабљиваца, највећу опасност за козороге представљају чести одрони снега, јер могу да усмрте и цело крдо, које нема времена да се склони, ни место на које би се сакрило.

У летњим месецима козорози пасу на планинским пашњацима, док се зими, у потрази за храном, спуштају до шума у нижим пределима, обично на јужним падинама. Лети се хране травом, лишћем, цветовима и гранчицама, као и лишајевима које пронађу на стенама, а зими, у шуми, једу борове иглице и гуле кору са стабала. Да би избегли опасност, на чистину излазе тек кад се спусти сумрак, а затим по целу ноћ пасу и брсте, силазећи од пашњака ка шумама.

Женке живе са младунцима, у групама од десетак до двадесетак животиња, док мужјаци живе у осами или се окупљају у „момачким” крдима. У јесен, у време парења, раздвајају се и крећу у потрагу за женком. У том периоду агресивни су према другим мужјацима. Младунци на свет долазе у мају или јуну, када женка ојари једно или два јарета. Јарићи су већ дан по рођењу способни да трчкарају уз мајку и пентрају се по литицама. Женка у првим недељама не испушта младунче из вида, штитећи га од опасности, пошто јарићи често заврше као плен гладних орлова.