Спотицања Бугара и Македонаца о споменике

Скопље – Бугарски званичници су поново актуелизовали старо питање о подизању споменика знаменитим сународницима, пре свега војницима, који су у два светска рата погинули на територији данашње Македоније.

Званично Скопље је до сада игнорисало захтеве упућиване македонској влади, па и последњи који је домаћинима испоручио европосланик Евгениј Кирилов, при недавном боравку делегације Европског парламента у Скопљу. Кирилов је израчунао да у Македонији има 471 спомен-обележје. Бугарски посланик је у Скопљу македонском шефу дипломатије Антонију Милошоском саопштио да Бугарска неће одустати од „историјске обавезе” да на македонској територији обнови и трајно заштити спомен-обележја бугарским херојима који су гинули за слободу своје отаџбине.

Бугарске власти остају при ранијем ставу да је Македонија „одрођени део територије бугарске државе” а „македонска држава творевина Коминтерне”.

Захтев европосланика Кирилова изазвао је оштре реакције македонских историчара који листом одбацују сваку могућност да се „војницима окупаторских армија балканских земаља подижу споменици на тлу Македоније”.

Пре две године, уз сагласност македонске владе, у струмичком Новом Селу обновљено је бугарско војничко гробље. Том догађају је присуствовао бугарски председник Георги Прванов а његов домаћин у Струмици био је македонски председник Бранко Црвенковски.

Десетак година раније, за прве владавине вмроваца, кад је премијер био Љупчо Георгиевски, у Скопљу, на кеју покрај Вардара постављена је спомен-плоча Мари Буневој. Прошле године, у Велесу у дворишту Драгог Карева постављена је биста Тодора Александрова. И Бунева и Александров су у Македонији проглашени озлоглашеним македонским непријатељима.Спомен-плоча Буневој је више пута ломљена и обнављана, а на захтев локалних власти у Велесу, биста Александрову је уклоњена из дворишта Карева, који ју је касније истакао на тераси сопствене.Европосланик Кирилов је македонским властима поручио да ће иницијативу своје земље, да се у Македонији обнови и заштити преко четиристотине спомен-обележја, остварити уз помоћ ЕУ.Сазнајемо, у Скопљу о томе још није расправљано.